Članci
#1 Kolaborativni pristup inkluzivnoj dvojnoj tranziciji – projekat GTC
Evropska ekonomija trenutno prolazi kroz velike promene za koje su zaslužna dva osnovna faktora: potreba za smanjenjem ugljeničnog otiska i prelazak na digitalizaciju. Ovi procesi, poznati pod nazivom ’twin’ (dvojna) tranzicija, osmišljeni su tako da dovedu do stvaranja održivije i konkurentnije ekonomije. Šta je tačno dvojna tranzicija i koji su njeni osnovni ciljevi? Projekat ’GTC – Rast kroz transformacione promene u industrijskom sektoru pod uticajem Evropskog zelenog dogovora i digitalizacije i proaktivno učešće radnika u restrukturiranju radnog okruženja koje se menja’, koji sufinansira Evropska komisija, sagledava način na koji Evropski zeleni dogovor i digitalizacija mogu da doprinesu rastu industrijskog sektora na način koji koristi svima. Obuhvatajući sedam država članica i država sa statusom kandidata za članstvo u Evropskoj uniji – Poljsku, Slovačku, Severnu Makedoniju, Srbiju, Crnu Goru, Rumuniju i Španiju – ovaj projekat podstiče saradnju između radnika, sindikata i poslodavaca kako bi se osigurala pravedna i inkluzivna tranzicija.
Projekat GTC usredsređen je na to da zainteresovanim stranama omogući da reaguju na opsežne promene u industrijskom sektoru, do kojih je došlo usled zelene i digitalne tranzicije. Ključni ciljevi obuhvataju olakšavanje razmene znanja, sprovođenje detaljnih istraživanja, jačanje kapaciteta partnera i podizanje svesti među radnicima i poslodavcima u evropskom metalskom sektoru. Projekat GTC sadrži sveobuhvatan plan aktivnosti, kao što su izrada sedam nacionalnih izveštaja, koji se bave analizom nacionalnog i regionalnog konteksta dvojne tranzicije; kreiranje programa za obuku koji je prilagođen individualnom tempu svakog učesnika, uključujući unapred snimljene lekcije, testove i materijale za podršku razvoju veština radnika i poslodavaca; organizacija simulacione radionice u Srbiji, gde su učesnici razmenjivali praktična rešenja koja se tiču zelene i digitalne tranzicije kroz scenarije iz stvarnog života; i sprovođenje informativne kampanje, koja obuhvata članke i video snimke sa ciljem širenja znanja i podsticanja javne rasprave.
Projekat GTC predstavlja primer pristupa postizanju održivosti i digitalnih inovacija u industrijskom sektoru, usmerenog ka budućnosti. Osnovni zaključci koji proizilaze iz nacionalnih studija i razgovora sa partnerima ukazuju na to da dvojna tranzicija zavisi od integracije tehnologije u zaštitu životne sredine i učešća radnika. Analizirane studije slučaja pokazale su kako moderne tehnologije mogu doneti i ekonomske i ekološke koristi, kao i koliko je važan socijalni dijalog (uključujući tripartitni dijalog) u kontekstu restrukturiranja. Transformacija industrijskog sektora iziskuje pristup iz više uglova, u kojem tehnologije, ljudi i strategije razvoja deluju ujedinjeno sa ciljem postizanja održivije budućnosti. Davanjem prioriteta saradnji i inkluzivnosti, stvara se čvrsta osnova za rešavanje izazova dvojne tranzicije, uz osnaživanje radnika i zainteresovanih strana da aktivno učestvuju u oblikovanju budućnosti industrije. Inicijativa GTC služi kao model za održiv rast i pravednu transformaciju širom Evrope.
Projektni materijali i kurs dostupni su na sledećem linku: https://www.youtube.com/@GTC-g9k/playlists
#2 Dvojna tranzicija – u pravcu održive i digitalne budućnosti
Evropska ekonomija se u sadašnjem trenutku suočava sa dve značajne transformacije, čija su dva pokretača zelena transformacija, povezana sa potrebom za dekarbonizacijom, i digitalizacija. Ovi procesi, poznati pod nazivom ’twin’ (dvojna) tranzicija, imaju za cilj stvaranje održivije i konkurentnije ekonomije. Šta je tačno dvojna tranzicija, koji su njeni glavni ciljevi i kako se oni sprovode u praksi? Projekat ’GTC – Rast kroz transformacione promene u industrijskom sektoru pod uticajem Evropskog zelenog dogovora i digitalizacije i proaktivno učešće radnika u restrukturiranju radnog okruženja koje se menja’ bavi se ovim pitanjima. Njegov cilj je podsticanje razmene iskustava i znanja između radnika, sindikata i poslodavaca u kontekstu dvojne tranzicije (zelene i digitalne) u industrijskom sektoru u sedam zemalja partnera, Poljskoj, Slovačkoj, Severnoj Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori, Rumuniji i Španiji.
Šta je dvojna tranzicija?
Dvojna tranzicija je proces istovremenog prelaska na digitalnu ekonomiju i ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika. Ovo znači da države i kompanije moraju da ulože napore kako bi smanjile emisiju gasova sa efektom staklene bašte i implementirale inovativna tehnološka rešenja. Na nivou politika Evropske unije postoje dva zasebna skupa strategija posvećenih dekarbonizaciji i digitalizaciji, koji u kombinaciji mogu dovesti do efekta dvojne tranzicije: Evropski zeleni dogovor i politike digitalizacije, uključujući Evropsku digitalnu strategiju za period 2020–2025.
Evropski zeleni dogovor predstavlja evropsku strategiju za održivi rast. Reč je o paketu inicijativa za politike, osmišljenih tako da omoguće građanima i kompanijama u Evropi da imaju koristi od održive zelene tranzicije, kako bi se postigao cilj nulte neto emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine u Evropskoj uniji i razdvojili ekonomski rast i korišćenje resursa. Ideja je da se stvore nova održiva radna mesta, dok se od dekarbonizacije očekuje da zaustavi klimatske promene i unapredi kvalitet života kroz stvaranje održivijeg i bezbednijeg okruženja. Evropski zeleni dogovor obuhvata akcioni plan koji omogućava efikasnije korišćenje resursa prelaskom na čistu, cirkularnu ekonomiju, kao i sprečavanje gubitka biodiverziteta i smanjenje zagađenja. Akcionim planom se identifikuju neophodna ulaganja i dostupni finansijski instrumenti za njihovo sprovođenje. Njime se takođe objašnjava kako osigurati pravednu i inkluzivnu tranziciju. Postavljanjem ambicioznih ciljeva vezanih za klimu i ekonomiju, Evropska unija se obavezuje da pruži finansijsku podršku i tehničku pomoć onima koji su najviše pogođeni tranzicijom ka zelenoj ekonomiji. Ovo će biti ostvareno kroz Mehanizam za pravednu tranziciju, koji će obezbediti 100 milijardi evra za najugroženije regione u periodu od 2021. do 2027. godine.
Kao odgovor na način na koji digitalna tehnologija menja živote građana Evropske unije, jedan od prioriteta Evropske komisije za period 2019–2024. jeste stvaranje Evrope za digitalno doba, na kojem bi bila zasnovana transformacija ka zdravoj planeti i novom digitalnom svetu kroz Evropsku digitalnu strategiju za period 2020–2025. Njen cilj je osnaživanje ljudi kroz tehnologije sledeće generacije, uz podršku ’pravednoj tranziciji’ ka klimatski neutralnoj Evropi kroz Evropski zeleni dogovor.
U okviru projekta GTC smo sproveli istraživanje u sedam zemalja kako bismo ispitali koji su to izazovi sa kojima se kompanije i njihovi radnici suočavaju u kontekstu dvojne tranzicije. O rezultatima ovog istraživanja možete pročitati u narednom članku.
#3 Dvojna tranzicija: Izazovi za radnike i kompanije u Evropi uočeni u okviru GTC studije
Dvojna tranzicija – odnosno proces istovremenog prelaska na digitalnu ekonomiju i ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika – sa sobom donosi kako prilike, tako i značajne izazove za radnike i kompanije. Izučavajući iskustva sedam evropskih zemalja (Poljske, Slovačke, Severne Makedonije, Srbije, Crne Gore, Rumunije i Španije), projekat ’GTC – Rast kroz transformacione promene u industrijskom sektoru pod uticajem Evropskog zelenog dogovora i digitalizacije i proaktivno učešće radnika u restrukturiranju radnog okruženja koje se menja‘ pruža važan uvid u ove izazove i načine za njihovo rešavanje.
Najpre je važno napomenuti da tranzicija ka digitalnoj ekonomiji i ekonomiji sa niskom emisijom ugljenika iziskuje značajna ulaganja u nove tehnologije i industrijska rešenja, što ponekad može biti izazovno za kompanije i može promeniti njihov položaj među konkurencijom na globalnom tržištu. Pored toga, poslovni modeli koji uzimaju u obzir usklađenost sa propisima proisteklim iz politika dekarbonizacije i digitalizacije moraju biti izmenjeni i prilagođeni novim tržišnim uslovima. Važan deo planiranja poslovnog razvoja jeste proces unapređenja veština radnika kako bi mogli efikasno da rade u novoj stvarnosti. Dvojna tranzicija nalaže reviziju lanaca snabdevanja, što može doneti nove logističke i regulatorne izazove.
U ovom kontekstu se sa izazovima suočavaju i radnici, koji takođe moraju da pronađu svoj put u novoj stvarnosti. Zahtevi za veštinama se menjaju, jer digitalizacija proizvodnih i uslužnih procesa od radnika iziskuje nove digitalne veštine i kompetencije povezane sa konkretnim radnim mestom. Radnici koji nisu u mogućnosti da svoje veštine prilagode novoj stvarnosti mogli bi se naći u teškoj situaciji na tržištu rada. Takođe, automatizacija i robotizacija mogu da dovedu do smanjenja broja radnih mesta u nekim sektorima. Pored toga, razvoj rada na daljinu i rada putem digitalnih platformi može povećati nesigurnost zaposlenja i pogoršati uslove rada. Takođe dolazi i do promene u organizaciji rada usled uvođenja novih tehnologija, što može prouzrokovati stres i uznemirenost među radnicima. Algoritmi koji se koriste u procesima zapošljavanja i upravljanja ljudskim resursima mogu dovesti do diskriminacije na osnovu pola, starosti ili porekla.
Uloga socijalnog dijaloga
Jedan od osnovnih nalaza istraživanja sprovedenog u okviru projekta GTC jeste isticanje ključne uloge socijalnog dijaloga u upravljanju procesom dvojne tranzicije. Uključenost sindikata, poslodavaca i vlada je od suštinskog značaja za razvoj rešenja koja podstiču i ekonomski razvoj i dobrobit radnika. Dvojna tranzicija predstavlja kako izazov, tako i priliku za Evropu. Da bi se maksimalno iskoristio njen potencijal, neophodna je koordinisana akcija na nacionalnom i evropskom nivou. Ključni faktori su ulaganje u obrazovanje i obuku, promocija socijalnog dijaloga i obezbeđivanje adekvatne zaštite prava radnika.
#4 Dvojna tranzicija: Prilike za radnike i kompanije u Evropi uočene u okviru GTC studije
Evropska ekonomija u ovom trenutku prolazi kroz značajnu transformaciju, povezanu sa potrebom da se pređe na digitalnu ekonomiju i ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika. Ovaj proces, poznat i kao dvojna tranzicija, sa sobom donosi kako izazove, tako i prilike za radnike i kompanije. Izučavajući iskustva sedam evropskih zemalja (Poljske, Slovačke, Severne Makedonije, Srbije, Crne Gore, Rumunije i Španije), projekat ’GTC – Rast kroz transformacione promene u industrijskom sektoru pod uticajem Evropskog zelenog dogovora i digitalizacije i proaktivno učešće radnika u restrukturiranju radnog okruženja koje se menja‘ pruža važan uvid u ove promene i načine na koje mogu biti iskorišćene. O izazovima sa kojima se suočavaju evropske kompanije i njihovi radnici biće reči u zasebnom članku.
Dvojna tranzicija može da stvori nove prilike za kompanije. Ona stvara povoljne uslove za inovacije, omogućavajući kompanijama da steknu globalnu konkurentsku prednost. Takođe omogućava stvaranje novih poslovnih modela, zasnovanih na podacima i digitalnim uslugama, kao i povećanje efikasnosti proizvodnje i smanjenje troškova. Kompanije koje uspešno sprovedu transformaciju mogu steći nove klijente i učvrstiti svoj položaj na tržištu.
Dvojna tranzicija stvara prilike i za radnike. Digitalizacija i dekarbonizacija otvaraju vrata novim zanimanjima i specijalizacijama. Radnici imaju priliku da steknu nove veštine i profesionalno napreduju u dinamičnim sektorima, kao i da započnu nove karijere. Razvojem tehnologije pojavljuju se novi oblici rada, kao što su rad na daljinu ili nezavisniji načini strukturiranja obavljenih zadataka, čime se omogućava viši stepen autonomije i fleksibilnosti u organizaciji radnog vremena. Dvojna tranzicija iziskuje ne samo tehničke veštine, već i meke veštine, poput kreativnosti, saradnje i rešavanja problema. Razvijanje ovih kompetencija ključno je za uspeh na današnjem tržištu rada.
Projekat GTC ističe ključnu ulogu socijalnog dijaloga u upravljanju procesom dvojne tranzicije. Stoga, bez opsežnog dijaloga između sindikata, poslodavaca i vlada, manja je verovatnoća da se pomenute prilike koje donosi dvojna tranzicija i realizuju, a izazovi mogu dovesti do socijalne isključenosti i pogoršanja poslovanja. Proces dvojne tranzicije može doprineti održivijoj, inovativnijoj i konkurentnijoj ekonomiji koja ne ugrožava klimu i poboljšava kvalitet života Evropljana.
#5 Dvojna tranzicija u industriji čelika: Rezultati nacionalnog istraživanja i simulacionih radionica u okviru projekta GTC – prvi deo
Industrija čelika u Evropi suočava se sa dvojnom tranzicijom tako što smanjuje svoj ekološki otisak, dok istovremeno primenjuje digitalizaciju i automatizaciju procesa. Dvojna tranzicija u poljskoj čeličani sa dugom tradicijom i slovačkoj čeličani sa velikim obimom rada predstavlja zanimljiv primer sinergije zelenih i digitalnih promena u nepovoljnim tržišnim uslovima. Studija slučaja ove dve kompanije bila je predmet istraživanja i simulacionih radionica u okviru projekta ’GTC – Rast kroz transformacione promene u industrijskom sektoru pod uticajem Evropskog zelenog dogovora i digitalizacije i proaktivno učešće radnika u restrukturiranju radnog okruženja koje se menja‘. Cilj je bila razmena znanja među sindikatima i poslodavcima u kontekstu dvojne tranzicije u industrijskom sektoru u 7 zemalja partnera – Poljskoj, Slovačkoj, Severnoj Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori, Rumuniji i Španiji.
Slučaj poljske čeličane
Poljska čeličana, čija je primarna delatnost prerada čeličnog otpada, implementirala je inovativnu tehnologiju vrućih čeličnih šarži, koja značajno smanjuje vreme obrade (sa dva sata na 45 minuta) i smanjuje potrošnju energije i emisiju CO2 za 60%. Uvođenje savremenih sistema za ekstrakciju prašine i zatvaranje prostorija dodatno je poboljšalo uslove rada i minimiziralo emisije van postrojenja. Uspeh transformacije rezultat je primene preciznih tehnoloških rešenja koja smanjuju troškove proizvodnje i uticaj na životnu sredinu, pozitivnog stava radnika prema ekološkim promenama, kao i stalnog praćenja parametara emisije od strane specijalizovanih jedinica. Međutim, i dalje je nužno posvetiti pažnju izazovima poput potrebe za daljim ulaganjima ili obukom radnika za nove procese.
Slučaj slovačke čeličane
Čeličana u Slovačkoj implementirala je sveobuhvatnu strategiju održivosti čiji je cilj smanjenje emisija, optimizacija proizvodnih procesa i digitalizacija. Upotreba alata poput veštačke inteligencije i velikih količina podataka za rezultat je imala uštedu od 30 miliona evra godišnje. Ključni aspekt ove transformacije bio je socijalni dijalog između poslodavca i sindikata, koji je omogućio da se izbegnu masovna otpuštanja uz pomoć prekvalifikacije radnika i programa dobrovoljnog napuštanja radnog mesta. Faktori uspeha obuhvatali su unapređenje digitalnih tehnologija koje podržavaju proizvodnju, stabilan socijalni dijalog usmeren ka sprečavanju negativnih efekata restrukturiranja i partnerstvo sa slovačkom vladom koje je stabilizovalo nivo zaposlenosti.
Zaključci
U oba slučaja se zapaža da uspeh dvojne tranzicije zavisi od integracije tehnologije sa zaštitom životne sredine i društvenom angažovanošću. Iskustvo Poljske pokazuje kako savremene tehnologije mogu doneti i ekonomske i ekološke koristi, dok slovački primer ističe značaj tripartitnog socijalnog dijaloga u kontekstu restrukturiranja. Transformacija u industriji čelika iziskuje pristup iz više uglova u kojem tehnologije, ljudi i strategije razvoja ujedinjeno rade na postizanju održivije budućnosti.
#6 Studije slučaja dvojne tranzicije u kompanijama za reciklažu i telekomunikacije: Rezultati nacionalnog istraživanja i simulacionih radionica u okviru projekta GTC – drugi deo
Svet se u sadašnjem trenutku suočava sa izazovima koji istovremeno zahtevaju tehnološku inovaciju i pažnju usmerenu ka održivosti. Procesi digitalizacije i dekarbonizacije, poznati i kao dvojna tranzicija, postaju ključni elementi strategija brojnih kompanija. Na primerima kompanije za reciklažu u Severnoj Makedoniji i kompanije za telekomunikacije u Crnoj Gori vidimo da takav pristup ne samo da omogućava suočavanje sa globalnim izazovima, već donosi i konkretne ekonomske i društvene koristi. Studija slučaja ove dve kompanije bila je predmet istraživanja i simulacionih radionica u okviru projekta ’GTC – Rast kroz transformacione promene u industrijskom sektoru pod uticajem Evropskog zelenog dogovora i digitalizacije i proaktivno učešće radnika u restrukturiranju radnog okruženja koje se menja‘. Cilj je bila razmena iskustava među sindikatima i poslodavcima u kontekstu dvojne tranzicije u industrijskom sektoru u 7 zemalja partnera – Poljskoj, Slovačkoj, Severnoj Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori, Rumuniji i Španiji.
Održivost kompanije za reciklažu u Severnoj Makedoniji
Kompanija za reciklažu iz Severne Makedonije predstavlja primer kompanije koja kombinuje digitalizaciju i dekarbonizaciju u okviru dvojne tranzicije. Od svog osnivanja 2011. godine, kompanija je stekla reputaciju lidera u oblasti održivosti u regionu zahvaljujući inovativnim procesima upravljanja otpadom i implementaciji naprednih tehnologija. Uz reciklažu metala, kompanija je započela proizvodnju jedinstvenih proizvoda, kao što su gumene podne pločice i plastične klupe.
Transformacija kompanije počiva na digitalnom sistemu za upravljanje potrošnjom energije, sa ciljem optimizacije procesa i smanjenja uticaja na životnu sredinu. Radnici su aktivno učestvovali u planiranju promena, što je doprinelo uspešnosti promena. Kompanija je takođe uložila u obuku radnika, što im je omogućilo da se prilagode novim tehnologijama. Izazovi, poput nedostatka kvalifikovanog kadra, ublaženi su programima za dokvalifikaciju.
Rezultati ovih mera obuhvataju smanjenje emisije CO2 i razvoj inovativnih proizvoda, što je kompaniji omogućilo ne samo da postigne ekološku efikasnost, već i da postane konkurentan učesnik na tržištu.
Rad na daljinu i digitalizacija u kompaniji za telekomunikacije u Crnoj Gori
Crnogorska kompanija za telekomunikacije, kao deo multinacionalne korporacije, koristi digitalizaciju kao osnovu svog poslovanja. Pandemija virusa COVID-19 ubrzala je implementaciju rada na daljinu, koji je postao važan deo njenog rada i funkcionisanja. Fleksibilni modeli rada na daljinu omogućavaju radnicima da postignu ravnotežu između poslovnog i privatnog života, dok istovremeno povećavaju produktivnost.
Kompanija trenutno ima u planu formalizaciju pravila rada na daljinu i implementaciju hibridnog modela rada kao trajnog dela svoje organizacione kulture. Implementacija ovog modela iziskuje pregovore sa sindikatima o pitanjima kao što su zaštita prava radnika, plaćanje prekovremenog rada i obezbeđivanje ergonomskih uslova za rad na daljinu.
Transformacija sa sobom nosi i izazove, poput povećanja nivoa automatizacije i posledičnog smanjenja broja radnih mesta. Kao odgovor na to, kompanija i sindikati zajedno rade na programima prekvalifikacije kako bi omogućili zaposlenima da se prilagode novim zahtevima radnih mesta.
Faktori uspeha dvojne tranzicije
- Ulaganje u tehnologiju – digitalizacija i automatizacija doprinose efikasnosti i smanjenju troškova.
- Učešće radnika – aktivnim učešćem u procesu transformacije obezbeđuje se prihvatanje i podrška promenama.
- Socijalni dijalog – saradnjom između rukovodstva i sindikata pruža se podrška pravednim inovacijama.
- Regulatorna podrška – korišćenje programa podrške i usklađenost sa ekološkim propisima podstiču ostvarivanje ciljeva transformacije.
Primeri iz Severne Makedonije i Crne Gore pokazuju da se pravom kombinacijom tehnologije, učešća radnika i spoljne podrške može ostvariti uspeh kako u oblasti održivosti, tako i u oblasti digitalizacije.
