U statistici se u prvoj polovini ove godine desilo nešto izuzetno retko pa je prosečna zarada pokrila prosečnu potrošačku korpu. To je, međutim, prosek, pošto je u tri meseca plata zaista bila dovoljna da podmiri kompletnu korpu, dok u tri meseca i dalje nije bila dovoljna. Prema podacima Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine, i u ostatku godine se nastavio sličan trend. U julu je plata bila taman da pokrije korpu, ali već u avgustu, za kad su dostupni poslednji podaci, ona nije bila dovoljna podmiri ove osnovne troškove. A o sadržaju te iste prosečne potrošačke korpe gde je za tročlanu porodicu mesečno određeno da utroši recimo 400 grama suvih svinjskih rebara (ali ne špic), što ne pokriva ni jedan pošten lonac sarme, niko od nadležnih ni ne želi da raspravlja sa sindikatima i radnicima.*
„Prosečna nominalna neto zarada u julu i avgustu iznosila je 107.331 dinar (916 evra), što je za 10,4 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. U istom periodu ostvaren je realan međugodišnji rast prosečne neto zarade od 5,3 odsto (nakon 6,3 odsto u drugom tromesečju). Poboljšanju životnog standarda doprinosi i rast pokrivenosti prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom, kao i rast pokrivenosti minimalne korpe minimalnom zaradom, koje su u prvom polugođu iznosile 100,1 odsto i 95,2 odsto“, stoji u izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije. To znači da je prosečna plata u prvoj polovini godine uspela tek da pokrije prosečnu korpu, dok minimalna plata još nije bila dovoljna ni za minimalnu korpu, koja je inače znatno manja od već skromne, prosečne.
Prema podacima Ministarstva trgovine, prosečna potrošačka korpa za avgust je iznosila 109.449,45 dinara, pa je jasno da je za korpu potrebno izdvojiti malo više od jedne zarade.
„Kupovna moć merena odnosom prosečne zarade i prosečne potrošačke korpe u avgustu je umanjena za 0,1 u odnosu na prethodni mesec. Za pokriće te korpe u avgustu je bilo potrebno 1,04 prosečnih zarada, a za pokriće minimalne korpe je bilo dovoljno 0,54 prosečne zarade“, stoji u izveštaju Ministarstva trgovine.
Pošto NBS u izveštaju kaže da postoji rast u pokrivenosti korpa-plata u prvom polugodištu, pogledali smo i taj period u ovoj godini. Pokrivenost je rasla i to za dlaku, a postignuta je samo u tri meseca, prema podacima Ministarstva. U pitanju su januar, mart i april kada je za pokriće prosečne korpe bilo potrebno 0,99 prosečnih plata, a u aprilu 0,98. U julu je prosečnu korpu pokrivala tačno jedna prosečna plata.
Svih ostalih meseci u prvoj polovini godine zaposlenima sa prosečnom platom bilo je potrebno više novca nego što im je ta plata donosila da bi mogli da kupe osnovne proizvode potrebne za život.
Uz to, sindikati odavno upozoravaju da je izbor namirnica koje su uključene u prosečnu i minimalnu potrošačku korpu neadekvatan, a u nekim momentima i „poražavajući, nehuman i sramotan“.
Zoran Mihajlović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), podseća i na problem sa ažurnošću statistike, navodeći da podaci koji su povezani sa potrošačkom korpom kasne po tri meseca, pa sindikati ne mogu ni da urade pravilno poređenje sa platama. Zbog toga, ali i zbog toga što sastav zvanične korpe smatraju potpuno neadekvatnim, oni su izradili svoju Realnu potrošačku korpu.
Samostalni sindikat je u više navrata ukazivao na to da sadržaj i struktura potrošačke korpe – posebno u delu koji se odnosi na količine hrane, energenata i ostalih troškova – ne odražavaju realne potrebe domaćinstava u Srbiji. U poslednjih dvadesetak godina, sindikati nisu bili uključeni u kreiranje sadržaja potrošačke korpe.
Količine i kvalitet namirnica uvrštenih u zvaničnu korpu su „ponižavajući za jednu prosečnu tročlanu porodicu u Srbiji“, kako smatraju u sindikatima. Sasvim drugi problem je što nekih stavki nema, a neke kojih ima su značajno potcenjene.
U avgustu je tako bilo predviđeno da tročlana porodica utroši jedan kilogram pirinča i preko 24 kilograma belog hleba. Za tri člana porodice predviđeno je sledovanje od 800 grama spanaća, ali i 13 kilograma krompira i 4,4 kilograma kupusa. Od oraha se smatralo dovoljnim 300 grama mesečno, što je onda 100 grama po osobi, a u korpi se našlo i tek toliko mesta da u nju stane još pola kile limuna za celu porodicu za ceo mesec. Za tročlano domaćinstvo od mesa je predviđeno 700 grama junetine i kilogram čajne kobasice, a od ribe kilogram i 100 grama oslića i 200 grama sardina.
Cilj izrade „realne potrošačke korpe“ koju su napravili sindikati taro je bio da se po uzoru na evropske standarde, razvije koncept plate za dostojan život („living wage“) — plate koja omogućava da radnik i njegova porodica pokriju sve osnovne troškove i dostojanstveno žive od svog rada. S obzirom da su tek nedavno počeli sa izradom ove korpe, sindikati će njen iznos u narednom periodu objavljivati kvartalno i svoju „realnu korpu“ porediti sa onom zvaničnom.
Prema poslednjem poređenju, *u odnosu na prosečnu potrošačku korpu iz juna ove godine koja je iznosila 108.204 dinara, sindikalna potrošačka korpa za 3. kvartal iznosi 168.532 dinara i veća je za 60.328 dinara ili za 55,75 odsto*. Kako navode iz sindikata, nekoliko stavki koje se već nalaze u potrošačkoj korpi je bilo potrebno uvećati, dok su neke stavke i pridodali jer se uopšte ne nalaze u zvaničnoj korpi.
[image: https://novaekonomija.rs/wp-content/uploads/2025/12/СССС-Синдикална-реална-потрос-корпа-III-kv-2025-1_page-0001-724×1024.jpg]
Od postojećih stavki koje već ulaze u potrošačku korpu, sindikati traže uvećanje za Zdravstvo, Komunikacije, Obrazovanje, ali i uvođenje novih stavki koje se ne nalaze u prosečnoj korpi, konkretno za ličnu higijenu i kućnu hemiju, porez na imovinu za stan od 60 kvadrata, trošak posedovanja jednog porodičnog automobila, sedmodnevni godišnji odmor, novac za razna dobra i usluge i rashode za vanredne troškove u iznosu od 10 odsto prosečne zarade.
Sindikat je izradio ovu korpu uzimajući u obzir dodatne stavke koje čine mesečni izdatak za tročlana domaćinstva, jer kako kažu, „posedovanje jednog automobila i odlazak na sedmodnevni odmor nije luksuz, nego realan i neophodan trošak svakog domaćinstva“.
