Pitanja i odgovori

ФАБРИКА  БАКАРНИХ ЦЕВИ МАЈДАНПЕК
н/р Живораду  Радојковићу

Ваше Питање:

Молим да ми појасните следећу ситуацију: радим у четворосменском режиму  што значи да дани одмора мени нису субота и недеља.

У  августу месецу због лоше финансијске ситуације послодавац је донео одлуку да не радим 23. и 24.августа,  то јест суботу и недељу и да ће ми то рачунати као нерадне дане, то јест дане одмора и ако сам ја по распореду одмарао 21. и  22. то јест у четвртак и петак.

Моје питање: да ли има права да ме пошаље на неплаћен одмор у дане када сам требао радити и  то под изговором да може  јер је субота и недеља,  или мора да ми вржи исплату по Закону о раду,  члан 116. Молим вас да ми одговорите да знам да ли се крши Закон о раду јер ми се тако умањује зарада.
Унапред се захваљујем.  

Одговор:

Поштовани,

Уколико смо добро разумели, Ви сте упућени на неплаћено одсуство иако сте у те дане требали радити. Исто тако, претпостављамо да сте закључили Уговор о раду са 40 сати недељног рада и да је субота и недеља 23 и 24 августа требало да буде рад којим би се испунио недељни фонд часова.

Сам распоред радног времена врши послодавац, али ако је закључен уговор о раду са 40 сати, онда Вам мора вршити распорд 40 сати недељног радног времена.

С тим у вези, послодавац не може да Вам изда налог да не радите суботом и недељом само из разлога што је то субота и недеља. Уколико постоји недостатак посла, послодавац Вас мора упутити на плаћено одсуство у смислу члана 116, који прописује:

„Запослени има право на накнаду зараде најмање у висини 60% просечне зараде у претходних 12 месеци, с тим да не може бити мања од минималне зараде утврђене у складу са овим законом, за време прекида рада, односно смањења обима рада до којег је дошло без кривице запосленог, најдуже 45 радних дана у календарској години.
Изузетно, у случају прекида рада, односно смањења обима рада које захтева дуже одсуство, послодавац може, уз претходну сагласност министра, упутити запосленог на одсуство дуже од 45 радних дана, уз накнаду зараде из става 1. овог члана.
Пре давања сагласности из става 2. овог члана, министар ће затражити мишљење репрезентативног синдиката гране или делатности основаног на нивоу Републике.“
Закључак: За ту суботу и недељу, Послодавац Вам исплатити минималну зараду, а претходно Вам мора издати Решење о неплаћеном одсуству.
Уколико будете имали додатна питања, будите слободни да нам се обратите.

Одговор сачинио:
Александар Марковић, правник

САМОСТАЛНИ СИНДИКАТ МЕТАЛАЦА СРБИЈЕ Секретар, Љубодраг Цвркотић,с.р.

ПИТАЊА

      1. Да ли тајност зарада утврђена колективним уговором спрeчава председника синдикалне организације да, у случају уочавањa неправилности обрачуна зараде, тај податак изнесе на органу синдикалне организације.

2. Послодавац није исплаћивао зараду више месеци. Сада запосленима нуди поравњање тако да им исплати минималне зараде у висини минималне зараде која је важила за те месеце.

Који износ минималне зараде може да исплати у овом тренутку.

О Д Г О В О Р И:

      1. Законом о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05 и 61/05) у члану 104. став 1. прописано је да запослени има право на одговарајућу зараду, која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду.

Законом није прописано да подаци о висини зараде и накнаде зараде представљају пословну тајну, међутим није супротно закону да се наведено питање регулише општим актом послодавца.

У вези вашег питања које се односи на тумачење одредби колективног уговора код послодавца везаних за пословну тајну о висини зараде и накнаде зараде, обавештавамо вас да министарство не тумачи одредбе колективног уговора, већ учесници у његовом закључивању.

2. Чланом 111. Закона прописано је да запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и пуно радно време, односно радно време које се изједначава са пуним радним временом. Ако послодавац и запослени уговоре минималну зараду, послодавац је дужан да ту зараду исплати запосленом у висини утврђеној одлуком Социјално-економског савета РС за месец у којем се врши исплата.

Према томе, основ за исплату зараде и минималне зараде је уговор о раду. Послодавац је дужан да запосленом исплати зараду и друга примања која се утврђују уговором о раду (обавезни елемент уговора о раду је новчани износ основне зараде и елементи за утврђивање радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и друга примања – члан 33. став 1. тачка 10) Закона).

Послодавац је дужан, да у случају промене зараде понуди запосленом измену уговорених услова рада (анекс уговора), у складу са чланом 171. и 172. Закона о раду. Уз понуду за закључивање анекса уговора послодавац је дужан да запосленом у писаном облику достави и разлоге за понуду, рок у коме запослени треба да се изјасни о понуди (не може бити краћи од осам радних дана) и правне последице које могу да настану одбијањем понуде. Сматра се да је запослени одбио понуду за закључивање анекса уговора ако се не изјасни у наведеном року.

Према томе, само ако је запослени прихватио понуду којом се уговара минимална зарада и ако је закључен анекс уговора, послодавац може да врши исплату минималне зараде, и то од дана закључења анекса уговора. Ако су послодавац и запослени уговорили минималну зараду, послодавац је дужан да ту зараду исплати запосленом у висини која је утврђена за месец у којем се врши исплата, а не која је важила за месец за који зарада није исплаћена. Истичемо да је Одлуком Социјално-економског савета Републике Србије минимална зарада без пореза и доприносa, за период јануар – јун 2008. године утврђена у износу 70,00 динара (нето), по радном часу (Одлука објављена у „Службеном гласнику РС” број 11/08).

Одредбом члана 110. став 1. Закона о раду  прописано је да се зарада исплаћује у роковима утврђеним општим актом и уговором о раду, најмање једанпут месечно, а најкасније до краја текућег месеца за претходни месец.

Међутим, уколико због поремећаја у пословању код послодавца у једном периоду запосленима нису исплаћиване зараде, а у наредном периоду дође до побољшања финансијске ситуације и обезбеде се услови да се отпочне са исплатом зарада, послодавац и запослени могу да се договоре, односно закључе поравнање о начину исплате заосталих зарада. Сматрамо да би и у наведеном случају послодавац требало да понуди запосленима исплату зараде најмање у висини минималне зараде, а с обзиром да у складу са чл. 111. Закона о раду запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и пуно радно време, односно радно време које се изједначава са пуним радним временом. Ако се послодавац и запослени не договоре о начину исплате заосталих зарада, послодавац је дужан да зараду исплати у висини утврђеној општим актом и уговором о раду. 

      / Министарство рада и социјалне политике Републике Србије

      – Сектор за рад, број 011-00-206/2008-02 од 17.3.2008./

САМОСТАЛНОМ СИНДИКАТУ А.Д. „ИНТЕРЛЕМИНД“ ЛЕСКОВАЦ

-н/р Председнику Саши Миленковићу  

Поштовани колега,

У вези са дописом који си ми доставио а који се односи на став Генералног директора о томе када Колективни уговор код послодавца престаје да важи, износим следеће:

– члан 263. Закона о раду, на који се позива Генерални директор када тврди да се колективни уговори закључују на период од 3 године, важе само за колективне уговоре који су закључени по ступању Закона о раду на снагу, а то је период после 23. марта 2005. године;

– за колективне уговоре који су закључени пре тог рока примењује се члан 284. став 1. Закона о раду,  који каже да одредбе колективног уговора који је на снази на дан ступања на снагу овог закона, ако нису у супротности са овим законом, остају на снази до закључивања колективног уговора у  складу са овим законом. То значи да колективни уговор мора, пре свега, бити раскинут актом послодавца, а онда ући у  преговоре у складу са Законом о раду.

– није од значаја на важност вашег Колективног уговора одредба Уговора о продаји друштвеног капитала. Нема аутоматизма када је колективни уговор у питању. Увек се за измену колективног уговора, као предходни акт послодавца мора синдикату упутити формални захтев да се цео, или поједине одредбе колективног уговора раскидају уз предлог за почетак нових преговоре.

Металски поздрав.

Београд, 11.4.2008.

СИНДИКАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА „ПРИМАТ ОПРЕМА“ Д.О.О

-н/р Председнику-

БAЉЕВАЦ 

Поштовани келега, 

У везе са Твојим дописом могу само да потврдим твоје наводе из писма а то је:

– прековремени рад је регулисан чланом 53. Закона о раду који каже да се прековремени рад може увести за случај више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран, али тако уведен прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно, нити дуже од четири часа дневно по запосленом.

– одлука Деректора у прековременом раду којом се нерадни дан (субота) 12. априла 2008. године проглашава за прековремени рад за раднике у производњи није у складу са поменутом одредбом Закона о раду.

– слажем се са тобом колега да директор у овом случају може извршити прерсподелу радног времена у складу са одредбом члана 57. Закона о раду и члана 12. Колективног уговора код послодавца. 

Поштовани колега, подржавамо све напоре Синдикалне организације да се од стране директора мора поштовати Закон и Колективни уговор. у случају да директор настави и даље да игнорише права радника о томе ћемо известити инспекцију рада и затражити ванредни инспекцијски надзор. 

Металски поздрав.

Број: 51 

МИНИСТАРСТВУ ФИНАНСИЈА

-н/р Министру- 

Поштовани Министре, 

На заједничкој седници Управе Самосталног синдиката металаца Србије и одбора организација Самосталног синдиката металаца Србије за Покрајину Војводину, град Београд, регион Источне Србије, регион Централне Србије и регион Западне Србије, која је одржана 20. марта 2008. године, заузет је став да се овом Министарству упути оштар протест на веома учесталу,  и за предузећа у реструктурирању веома опасну појаву,  да се, због обавеза према државној каси, блокирају текући рачуни и тако још више отежа рад ових предузећа.

Предузећа која су у процесу реструктурирања и тако се, због познатих разлога, налазе у веома тешкој ситуацији и у реструктурирање су уведена да се, кроз одређене олакшице и законски поступак припреме и приватизују на најповољнији могући начин.

Овакав поступак Вашег министарства само додатно, а непотребно, компликује ситуацију и изазива револт и гнев запослених и синиката.

Тражимо од Вас да одмах промените политику када су ова предузећа у питању и да омогућите да се процес приватизације, што безболније приведе крају.

Металски поздрав.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА

ПОРЕСКА УПРАВА

Сектор за наплату Број: 43-00946/2008-10  11.04.2008. године Беогр ад

САМОСТАЛНИ СИНДИКАТ

МЕТАЛАЦА СРБИЈЕ -Председнику, Зорану Вујовићу-

11000БЕОГРАД    ул.Дечанска 14

У вези захтева број 51 од 21.03.2008. године који сте упутили Министарству финансија, прослеђен Пореској управи- Централи, а којим тражите да се не спроводи принудна наплате пореског дуга блокадом рачуна пореских обвезника који се налазе у поступку реструктурирања, обавештавамо вас о следећем:

Одредбама члана 19. и члана 20 став 1. Закона о приватизацији («Сл. гласник РС», број 38/01… 123/07- у даљем тексту: Закон), прописано је да, између осталог, реструктурирање у поступку приватизације подразумева и промене које се односе на отпуштање дуга од стране државних поверилаца, у целини, ради намиривања из средстава остварених од продаје капитала или имовине субјекта приватизације.

Одредбама члана 20ж став 1. Закона, прописано је да се од дана доношења одлуке о реструктурирању до дана доношења одлуке о окончању реструктурирања, не може против субјекта приватизације, односно над његовом имовином, одредити или спровести принудно извршење нити било која мера поступка извршења ради намирења потраживања.

Одредбама става 3. члана 20ж Закона, прописано је да одлуку о реструктурирању Агенција, у року од 5 дана од дана доношења, доставља органу надлежном за спровођење принудне наплате, судовима и другим органима надлежним за доношење основа и налога за принудну наплату.

Одредбама става 4. члана 20ж Закона, прописано је да на основу одлуке о реструктурирању, орган надлежан за спровођење принудне наплате обуставља извршавање евидентираних основа и налога, а судови и други органи надлежни за доношење основа и налога за принудну наплату не доносе нове основе и налоге за принудну наплату.

Сагласно цитираним законским одредбама, Пореска управа је благовремено обавестила и наложила надлежним организационим јединицама Пореске управе да се према субјектима приватизације у реструктурирању не спроводи поступак принудне наплате ( како за дуг у отпусту тако ни за текући дуг).

Такође, полазећи од одредаба члана 20ж став 3. Закона, Агенција за приватизацију обавестила је НБС- Одељење за принудну наплату да за предузећа која су у реструктурирању, а имају било који акт принудног извршења над рачуном пореског обвезника у реструктурирању ( тзв. блокаду рачуна), обустави поступак извршења.

Стога, принудна наплата пореског дуга пореских обвезника који се налазе у поступку приватизације, тј. поступку реструктурирања не спроводи се од стране Пореске управе.

У случају да постоје , евентуално , случајеви принудног извршења према субјектима приватизације који су у поступку реструктурирања потребно је да Пореској управи доставите ближе податке о истима или да се обратите Агенцији у смислу одредаба члана 20ж став 3. и 4. Закона.

С поштовањем,

ПОМОЋНИК ДИРЕКТОРА

Рада Костић

Београд, 25.07.2008.

СИНДИКАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА

„НОВОСАДСКА ФАБРИКА КАБЕЛА“ АД

-председнику синдиката Милутину Лошић- 

Поштовани колега,

У вези са Твојим захтевом везано за период важење Колективног уговора код послодавца а у складу са достављеном документацијом, достављам Ти следеће мишљење: 

• –      чланом 228. став 1. Појединачног колективног уговора „Новосадске фабрике кабела“, закљученог 31. маја 2004.године предвиђено је да са „Колектвни уговор закључује на неодређено време“.
• –      Одредбом члана 284. Закона о раду (Сл. гласник бр. 24/05 и 61/05) дефинисано је да одредбе колективног уговора који је на снази на дан ступања на снагу овог закона, а које нису у супротности са овим законом, остају на снази до закључивања колективног уговора у складу са овим законом.

То значи да одредбе Појединачног колективног уговора „Новосадске фабрике кабела“ које нису у супротности са Законом остaју на снази док се не измене у складу са законом.

• –      Aнексом III на Појединачни колективни уговор „Новосадске фабрике кабела“ сада је важност колективног уговора ограничена на тренутак окончана процеса приватизације.

Металски поздрав.

Београд, 07.05.2010.

„ГОША МОНТАЖА“ ВЕЛИКА ПЛАНА

н/р Славку Благојевићу, председнику Самосталног синдиката

Поштовани, 

Обраћам Вам се у вези нашег разговора од 06.05.2010., као и дописа синдиката Гоше Монтаже од 30.04.2010 год. у вези усагласавања Основне зараде у Гоши Монтажи по важећем Колективном уговору код послодавца чл.74.

Предлажем да наведени проблем тумачења  Колективног уговора код послодавца Гоше Монтаже  – чл.74. дефинишете и нагласите везу (обавезност примене) Закона о раду  – чл.104. став.1. – 5., као и ОКУ чл.18,19, 20.

Пример Предлога: 

Закон о раду  глава VIII –  Зарада, накнада зараде и друга примања чл. 104, став 1-5. 

1. Запослени има право на зараду, која се утврђује у складу са Законом, Општим актом и Уговором о раду.
2. Запосленом се гарантује једнака зарада за исти рад или рад исте вредности који остварује код Послодавца.
3. Под радом исте вредности подразумева рад за који се захтева исти степен стручне спреме, иста радна способност, одговорност и физички и интелектуални рад.
4. Одлука Послодавца или споразум са запосленим који нису у складу са ставом два овог члана – ништавни су.
5. У случају повреде права запосленог из става два  овог члана, запослени има право на накнаду штете.

ОКУ чл.18.  – тумачи основну зараду и усклађивање исте у временском року сваких 6 месеци, и да иста не може бити нижа од претходне.

ОКУ чл. 19. –  основна зарада за послове које запослени обавља, за карактеристичне послове у Посебном, односно за групе послова у Колективном уговору код Послодавца утврђује се множењем основне зараде за најједноставнији посао са коефицијентом сложености посла. 

ОКУ чл.20.-  коефицијент за утврђивање основне зараде за послове које запослени обавља, утврђен је Колективним уговором код послодавца, садржи сладеће елементе: сложеност,одговорност,услове рада,стручну спрему.

Колективнои уговор код послодавца  Гоше Монтаже чл. 74

Основна зарада се исказује у бруто износу по радном часу и она се исказује полазећи од основне зараде по часу за најједноставнији посао утврђене посебним анексом уз овај Колективни уговор:

1. Достигнутог нивоа зарада и њиховог односа према зарадама код других послодаваца у истој грани
2. Расту трошкова живота.
3. Учешћа зарада у трошковима пословања.
4. Оствареног финасијско – пословног резултата.

Основна зарада за најједноставнији посао уговара се за период који не може бити дужи од 6 месеци и у износу који не може бити нижи од претходно утврђеног износа и утврђује се у договору са репрезентативним Синдикатом, а после утврђивања минималне зараде у Републици Србији који доноси Социјално економски савет Србије.

На основу зараде из претходног става овог члана додају се следећи додаци по  основу услова рада који чине саставни део зараде и то: атестни додатак, браварски додатак, висински додатак, додатак за отежане услове рада, додатак за рад  дрегер апаратом.

С обзиром на наведену законску регулативу и горе наведене акте (Закона о раду, Општег колективног уговора, Колективног уговора код послодавца), као и вашу обавезу из Колективног уговора код послодавца Гоше Монтаже од 22.10.2009.год., потребно је да урадите Анеx и табелу коефицијената сложености послова за све запослене и исту ускладите са вашом ценом радног часа код свих запослених.

Такође је потребно да исту табелу доведете у склад са минималном основном зарадом Социјално економског савета  РС (90.00 дин./радн.часу = 15.660 дин .) од 12.04.2010.год. за најједноставнији посао по коефиц. сл. послова. 1.

САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ

СТРУЧНА СЛУЖБА

Одељење правних послова

Датум: 25.05.2010. године  

ПРЕДМЕТ:  МИШЉЕЊЕ У ВЕЗИ СИНДИКАЛНОГ ПРЕДСТАВНИКА

У чл. 188 Закона о раду („Сл. гласник РС“, 24/2005, 61/2005 и 54/2009) прописано је:

«Послодавац не може да откаже уговор о раду, нити на други начин да стави у неповољан положај представника запослених за време обављања функције и годину дана по престанку функције, ако представник запослених поступа у складу са законом, општим актом и уговором о раду, и то:

1) члану савета запослених и представнику запослених у управном и надзорном одбору послодавца;

2) председнику синдиката код послодавца;

3) именованом или изабраном синдикалном представнику.

Ако представник запослених из става 1. овог члана не поступа у складу са законом, општим актом и уговором о раду, послодавац може да му откаже уговор о раду.

Број синдикалних представника који уживају заштиту у смислу става 1. тачка 3) овог члана утврђује се колективним уговором, односно споразумом синдиката са послодавцем, зависно од броја чланова синдиката код послодавца.

Послодавац може уз сагласност министарства да откаже уговор о раду представнику запослених из става 1. овог члана, ако одбије понуђени посао у смислу члана 171. став 1. тачка 4) овог закона».

Са друге стране, у колективном уговору код послодавца Фабрике бакарних цеви, у чл. 105. Закона о раду, утврђен је број синдикалних представника, а у складу са чл. 188 Закона о раду.   

У чл. 59 Општег колективног уговора („Сл. гласник РС“, бр.50/2008, 104/2008 и 8/2009), прописано да синдикални предствник ужива заштиту прописану овим чланом.  

У конкретном случају, неспорно је да је председник Надзорног одбора синдикални представник. Са друге стране, обзиром да је у чл. 105 ст. 3 Колективног уговора код послодавца, прописан број синдикалних представника који уживају заштиту (на сваких 25 чланова по један синдикални представник), а не и конкретна имена-функција, тада jе, уколико број чланова није довољан да сви изабрани или именовани представници буду покривени заштитом из чл. 59 ОКУ, на синдикалној организацији да утврди конкретне функције које уживају заштиту, у смислу наведеног члана.   

Oдељење за правне послове СССС

Шеф Одељења 

_______________

Александар Марковић

1.Шта значи питање реструктурирања-реорганизације предузећа и шта са радницима који евентуално постану вишак?
2.Која је улога синдиката и нашта може да утиче за време предстечаја и стечаја?
3.Да ли могу радници да се шаљу на плаћено одсуство у 2011-ој години а да имају неискоришћен годишњи одмор за 2010.годину?

О Д Г О В О Р:
/Правне службе СССС/

1.Шта значи питање реструктурирања-реорганизације предузећа и шта са радницима који евентуално постану вишак?

Под реорганизацијом се подразумева намирење поверилаца, на начин и под условима одређеним планом реорганизације. План реорганизације је документ, који се сматра усвојеним ако га на прописани начин прихвате повериоци и ако је у складу са одредбама Закона о стечају. Овим планом постојеће обавезе дужника према стечајним повериоцима преуређују се у нове обавезе, а дефинишу се будуће активности инсолвентног друштва (стечајног дужника), првенствено у погледу начина, времена и обима исплаћивања дугова који су доспели у прошлости. Одобрени план реорганизације од стране суда реорганизује старе обавезе настале пре стечаја у оно што у суштини представља нови уговор којим се окончава стечајни поступак без банкротства привредног друштва тј. стечајне (принудне, инсолвентне, судске) ликвидације и престанка постојања стечајног дужника као правног лица. Као мере за реализацију плана реорганизације, Законом је предвиђено 19 мера, које се међусобно могу комбиновати (закључивање уговора о кредиту, односно зајму, статусне промене, отпуштање запослених…).

Запосленима који у поступку стечаја буду утврђени као вишак, припада право на отпремнину, у складу са чл. 158 Закона о раду, имајући у виду да радни однос престаје у тренутку док предузеће као правно лице постоји.

Напомињемо, да је отварање стечајног поступка, разлог за отказ уговора о раду, који може дати стечајни управник, у ком случају запослени немају право на отпремнину, јер им радни однос не престаје као вишку запослених.

Исто тако, запослени немају право на отпремнину,у случају окончања стечајног поступка, односно брисања предузећа из регистра привредних субјеката, када запосленима престаје радни однос на основу чл. 165 Закона о раду.

2.Која је улога синдиката и нашта може да утиче за време предстечаја и стечаја?

1) Уколико има неисплаћених зарада, запослени могу бити чланови скупштине повериоца и имати не више од једног члана Одбора повериоца, кога бира скупштина, који имају своја овлашћења у стечајном поступку.
Скупштина поверилаца формира се најкасније на првом поверилачком рочишту. Скупштину поверилаца чине сви стечајни повериоци, независно од тога да ли су до дана одржавања скупштине поднели пријаву потраживања. Прво поверилачко рочиште се заказује решењем о отварању стечајног поступка, којим се сазива и седница скупштине поверилаца, уколико скупштина поверилаца није формирана пре првог поверилачког рочишта.
Основне надлежности Одбора поверилаца
1) даје мишљење стечајном управнику о начину уновчења имовине, уколико се продаја не врши јавним надметањем, и даје сагласност у вези са радњама од изузетног значаја, у складу са овим законом;
2) даје мишљење о настављању започетих послова стечајног дужника;
3) разматра извештаје стечајног управника о току стечајног поступка и о стању стечајне масе;
4) даје сагласност на завршни рачун стечајног дужника;
5) прегледа и о свом трошку прибавља фотокопије из целокупне документације;
6) извештава скупштину поверилаца о свом раду на захтев скупштине поверилаца;
7) врши и друге послове прописане овим законом.
2) Уколико синдикат има сазнања да се имовина (машина, опрема…) предузећа износи из предузећа, може у предстачајном поступку,да упути поднесак стечајном суду, како би стечајни судија, по службеној дужности, решењем о покретању претходног стечајног поступка, одредио мере обезбеђења ради спречавања промене имовинског положаја стечајног дужника, односно уништавања пословне документације (чл. 62. Закона о стечају).

3.Да ли могу радници да се шаљу на плаћено одсуство у 2011-ој години а да имају неискоришћен годишњи одмор за 2010.годину?

Запослени могу бити послати на плаћено одсуство у 2011-ој години, а да имају неискоришћени годишњи одмор за 2010. годину, осим ако није другачије регулисано Колективним уговором код послодавца.

Везано за плаћена одсуства за која кажете да радници могу бити послати  у 2011.години иако имају неискоришћен годишњи одмор за 2010.годину други део, шта ће бити са неискоришћеним годишњим одмором који се мора реализовати до 30.6.2011.године, да ли ће тада сваки радник имати право на накнаду штете због немогућности да исти искористи иако је тражио годишњи одмор али му послодавац није омогућио коришћење годишњег одмора.Зар послодавац неби требало да прво да раднику да користи зарађене дане, годишњи одмор па тек онда плаћено одсуство.

Редослед: зарађени дани, годишњи одмор па тек онда плаћено одсуствно, јесте правило, али, које, међутим, није нигде регулисано. Обично се ово правило прописује колективним уговором, односно да у случају недостатка посла, запослени се најпре упућују на „зарађене дане“, годишњи одмор, па тек онда плаћено одсуство.

Треба имати у виду да плаћено одсуство, због недостатка посла, може трајати најдуже 45 радних дана у току календарске године,а дуже, само уз сагласност Министарства рада и социјалне политике, по претходно прибављеном мишљењу репрезентативног синдиката.

Други део годишњег одмора може се, према Закону, искористити до 30.06.2010. године, а уколико запослени не искористи годишњи одмор, кривицом послодавца (као што би било у овом конкретном случају), запослени би имао право на накнаду штете у висини просечне зараде у претходна три месеца /уколико се не искорити до јуна месеца, то би био просек за март, април и мај).

2) Уколико колективни уговор није потписан, право је послодавца да самостално одлучи о редоследу, односно да ли ће, најпре, упутити запослене на годишњи одмор или плаћено одсуство.