ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

Питањима и одговорима разјашњавамо сва нејасна питања из Закона и Колективних уговора. На питања радника одговарају стручњаци из Самосталног синдиката металаца Србије, СССС-а и из надлежних министарстава. Мишљења такође служе ради лакшег остваривања права радника из рада и по поснову рада.

1.Шта значи питање реструктурирања-реорганизације предузећа и шта са радницима који евентуално постану вишак?
2.Која је улога синдиката и нашта може да утиче за време предстечаја и стечаја?
3.Да ли могу радници да се шаљу на плаћено одсуство у 2011-ој години а да имају неискоришћен годишњи одмор за 2010.годину?

О Д Г О В О Р:
/Правне службе СССС/

1.Шта значи питање реструктурирања-реорганизације предузећа и шта са радницима који евентуално постану вишак?

Под реорганизацијом се подразумева намирење поверилаца, на начин и под условима одређеним планом реорганизације. План реорганизације је документ, који се сматра усвојеним ако га на прописани начин прихвате повериоци и ако је у складу са одредбама Закона о стечају. Овим планом постојеће обавезе дужника према стечајним повериоцима преуређују се у нове обавезе, а дефинишу се будуће активности инсолвентног друштва (стечајног дужника), првенствено у погледу начина, времена и обима исплаћивања дугова који су доспели у прошлости. Одобрени план реорганизације од стране суда реорганизује старе обавезе настале пре стечаја у оно што у суштини представља нови уговор којим се окончава стечајни поступак без банкротства привредног друштва тј. стечајне (принудне, инсолвентне, судске) ликвидације и престанка постојања стечајног дужника као правног лица. Као мере за реализацију плана реорганизације, Законом је предвиђено 19 мера, које се међусобно могу комбиновати (закључивање уговора о кредиту, односно зајму, статусне промене, отпуштање запослених…).

Запосленима који у поступку стечаја буду утврђени као вишак, припада право на отпремнину, у складу са чл. 158 Закона о раду, имајући у виду да радни однос престаје у тренутку док предузеће као правно лице постоји.

Напомињемо, да је отварање стечајног поступка, разлог за отказ уговора о раду, који може дати стечајни управник, у ком случају запослени немају право на отпремнину, јер им радни однос не престаје као вишку запослених.  

Исто тако, запослени немају право на отпремнину,у случају окончања стечајног поступка, односно брисања предузећа из регистра привредних субјеката, када запосленима престаје радни однос на основу чл. 165 Закона о раду.

2.Која је улога синдиката и нашта може да утиче за време предстечаја и стечаја?

1) Уколико има неисплаћених зарада, запослени могу бити чланови скупштине повериоца и имати не више од једног члана Одбора повериоца, кога бира скупштина, који имају своја овлашћења у стечајном поступку.
Скупштина поверилаца формира се најкасније на првом поверилачком рочишту. Скупштину поверилаца чине сви стечајни повериоци, независно од тога да ли су до дана одржавања скупштине поднели пријаву потраживања. Прво поверилачко рочиште се заказује решењем о отварању стечајног поступка, којим се сазива и седница скупштине поверилаца, уколико скупштина поверилаца није формирана пре првог поверилачког рочишта.
Основне надлежности Одбора поверилаца
1) даје мишљење стечајном управнику о начину уновчења имовине, уколико се продаја не врши јавним надметањем, и даје сагласност у вези са радњама од изузетног значаја, у складу са овим законом;
2) даје мишљење о настављању започетих послова стечајног дужника;
3) разматра извештаје стечајног управника о току стечајног поступка и о стању стечајне масе;
4) даје сагласност на завршни рачун стечајног дужника;
5) прегледа и о свом трошку прибавља фотокопије из целокупне документације;
6) извештава скупштину поверилаца о свом раду на захтев скупштине поверилаца;
7) врши и друге послове прописане овим законом.
2) Уколико синдикат има сазнања да се имовина (машина, опрема...) предузећа износи из предузећа, може у предстачајном поступку,да упути поднесак стечајном суду, како би стечајни судија, по службеној дужности, решењем о покретању претходног стечајног поступка, одредио мере обезбеђења ради спречавања промене имовинског положаја стечајног дужника, односно уништавања пословне документације (чл. 62. Закона о стечају).

3.Да ли могу радници да се шаљу на плаћено одсуство у 2011-ој години а да имају неискоришћен годишњи одмор за 2010.годину?

Запослени могу бити послати на плаћено одсуство у 2011-ој години, а да имају неискоришћени годишњи одмор за 2010. годину, осим ако није другачије регулисано Колективним уговором код послодавца.

Везано за плаћена одсуства за која кажете да радници могу бити послати  у 2011.години иако имају неискоришћен годишњи одмор за 2010.годину други део, шта ће бити са неискоришћеним годишњим одмором који се мора реализовати до 30.6.2011.године, да ли ће тада сваки радник имати право на накнаду штете због немогућности да исти искористи иако је тражио годишњи одмор али му послодавац није омогућио коришћење годишњег одмора.Зар послодавац неби требало да прво да раднику да користи зарађене дане, годишњи одмор па тек онда плаћено одсуство.

Редослед: зарађени дани, годишњи одмор па тек онда плаћено одсуствно, јесте правило, али, које, међутим, није нигде регулисано. Обично се ово правило прописује колективним уговором, односно да у случају недостатка посла, запослени се најпре упућују на "зарађене дане", годишњи одмор, па тек онда плаћено одсуство.

Треба имати у виду да плаћено одсуство, због недостатка посла, може трајати најдуже 45 радних дана у току календарске године,а дуже, само уз сагласност Министарства рада и социјалне политике, по претходно прибављеном мишљењу репрезентативног синдиката.

Други део годишњег одмора може се, према Закону, искористити до 30.06.2010. године, а уколико запослени не искористи годишњи одмор, кривицом послодавца (као што би било у овом конкретном случају), запослени би имао право на накнаду штете у висини просечне зараде у претходна три месеца /уколико се не искорити до јуна месеца, то би био просек за март, април и мај). 

2) Уколико колективни уговор није потписан, право је послодавца да самостално одлучи о редоследу, односно да ли ће, најпре, упутити запослене на годишњи одмор или плаћено одсуство.