УПРАВА
- Управа има 31. члана. (списак). Формира комисије и радна тела ССМСа. Бира чланове већа СССС-а.
- Управа доноси Пословник о свом раду.
ПРЕДСЕДНИШТВО
- Председништво припрема седнице Управе.
- Спроводи одлуке Управе ССМС-а.
- Обавља послове у складу са Управом.
КОНГРЕС
- Конгрес је највиши орган ССМС-а.
- Конгресу претходе избори у ССМС-у.
- Одржава се по правилу сваке пете године.
ПИТАЊА И ОДГОВОРИ
Питањима и одговорима разјашњавамо сва нејасна питања из Закона и Колективних уговора. На питања радника одговарају стручњаци из Самосталног синдиката металаца Србије, СССС-а и из надлежних министарстава. Мишљења такође служе ради лакшег остваривања права радника из рада и по поснову рада.
ПИТАЊА
1. Да ли тајност зарада утврђена колективним уговором спрeчава председника синдикалне организације да, у случају уочавањa неправилности обрачуна зараде, тај податак изнесе на органу синдикалне организације.
2. Послодавац није исплаћивао зараду више месеци. Сада запосленима нуди поравњање тако да им исплати минималне зараде у висини минималне зараде која је важила за те месеце.
Који износ минималне зараде може да исплати у овом тренутку.
О Д Г О В О Р И:
1. Законом о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05 и 61/05) у члану 104. став 1. прописано је да запослени има право на одговарајућу зараду, која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду.
Законом није прописано да подаци о висини зараде и накнаде зараде представљају пословну тајну, међутим није супротно закону да се наведено питање регулише општим актом послодавца.
У вези вашег питања које се односи на тумачење одредби колективног уговора код послодавца везаних за пословну тајну о висини зараде и накнаде зараде, обавештавамо вас да министарство не тумачи одредбе колективног уговора, већ учесници у његовом закључивању.
2. Чланом 111. Закона прописано је да запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и пуно радно време, односно радно време које се изједначава са пуним радним временом. Ако послодавац и запослени уговоре минималну зараду, послодавац је дужан да ту зараду исплати запосленом у висини утврђеној одлуком Социјално-економског савета РС за месец у којем се врши исплата.
Према томе, основ за исплату зараде и минималне зараде је уговор о раду. Послодавац је дужан да запосленом исплати зараду и друга примања која се утврђују уговором о раду (обавезни елемент уговора о раду је новчани износ основне зараде и елементи за утврђивање радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и друга примања - члан 33. став 1. тачка 10) Закона).
Послодавац је дужан, да у случају промене зараде понуди запосленом измену уговорених услова рада (анекс уговора), у складу са чланом 171. и 172. Закона о раду. Уз понуду за закључивање анекса уговора послодавац је дужан да запосленом у писаном облику достави и разлоге за понуду, рок у коме запослени треба да се изјасни о понуди (не може бити краћи од осам радних дана) и правне последице које могу да настану одбијањем понуде. Сматра се да је запослени одбио понуду за закључивање анекса уговора ако се не изјасни у наведеном року.
Према томе, само ако је запослени прихватио понуду којом се уговара минимална зарада и ако је закључен анекс уговора, послодавац може да врши исплату минималне зараде, и то од дана закључења анекса уговора. Ако су послодавац и запослени уговорили минималну зараду, послодавац је дужан да ту зараду исплати запосленом у висини која је утврђена за месец у којем се врши исплата, а не која је важила за месец за који зарада није исплаћена. Истичемо да је Одлуком Социјално-економског савета Републике Србије минимална зарада без пореза и доприносa, за период јануар – јун 2008. године утврђена у износу 70,00 динара (нето), по радном часу (Одлука објављена у „Службеном гласнику РС” број 11/08).
Одредбом члана 110. став 1. Закона о раду прописано је да се зарада исплаћује у роковима утврђеним општим актом и уговором о раду, најмање једанпут месечно, а најкасније до краја текућег месеца за претходни месец.
Међутим, уколико због поремећаја у пословању код послодавца у једном периоду запосленима нису исплаћиване зараде, а у наредном периоду дође до побољшања финансијске ситуације и обезбеде се услови да се отпочне са исплатом зарада, послодавац и запослени могу да се договоре, односно закључе поравнање о начину исплате заосталих зарада. Сматрамо да би и у наведеном случају послодавац требало да понуди запосленима исплату зараде најмање у висини минималне зараде, а с обзиром да у складу са чл. 111. Закона о раду запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и пуно радно време, односно радно време које се изједначава са пуним радним временом. Ако се послодавац и запослени не договоре о начину исплате заосталих зарада, послодавац је дужан да зараду исплати у висини утврђеној општим актом и уговором о раду.
/ Министарство рада и социјалне политике Републике Србије
- Сектор за рад, број 011-00-206/2008-02 од 17.3.2008./