O КОНГРЕСУ:

Конгрес Самосталног синдиката металаца Србије покривен је члановима Статута ССМС-а: 77,78,79 и 80. Конгрес сачињавају чланови Управе, Статутарног и Надзорног Одбора ССМС-а, а из претходног сазива и одређен број делегата које бирају: Одбор Покрајинске организације ССМС-а, Одбор организације ССМС-а за град Београд и Одбори Регионалних организација ССМС-а.

Конгрес пуноважно ради ако је присутно више од половине делегата, а одлуке Конгреса су донете ако се за њих изјасни више од половине присутних бирача.

O УПРАВИ:

У складу са Статутом и Програмом рада Управа ССМС-а: заузима ставове и доноси одлуке с циљем остваривања програмских задатака и утврђује активности на њиховом остваривању, доноси и реализује годишњи план рада и Финансијски план разматра и усваја годишњи извештај о раду и финансијски извештај, доноси одлуке у вези са оснивањем и учлањењм у савезе и асоцијације синдиката, дефинише и реализује политику међународне сарадње, утврђује предлоге ставова одлука и докумената за Конгрес ССМС-а (комплетну делатност Управе можете погледати у Статуту Самосталног синдиката металаца Србије, чланови 81, 82, 83, 84, 85)

Управа ССМС-а пуноважно ради ако на седници присуствује више од половине чланова, а одлуке су донете ако се за исте изјасни више од пловине присутних чланова Управе

Управа ССМС-а може по потреби одржавати проширене седнице. На проширеним седницама ставове заузимају и одлуке доносе само чланови Управе ССМС-а.

Београд,14.12.2017.
Број: 73

• ПРЕДСЕДНИЦИМА РЕГИОНАЛНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ССМС

ЗА ИСТОЧНУ, ЦЕНТРАЛНУ И ЗАПАДНУ СРБИЈУ

• ПРЕДСЕДНИКУ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ССМС ЗА ГРАД БЕОГРАД

 

• ПРЕДСЕДНИЦИМА ОРГАНИЗАЦИЈА ССМС ЗА ПОКРАЈИНУ ВОВОДИНУ И КОСОВО И МЕТОХИЈУ

 

УПУТСТВО ЗА ИСПЛАТУ - МИНИМАЛНА ЗАРАДА

        У вези са исплатом минималне зараде неопходно је да синдикални представници код послодавца и сви чланови синдиката у виду имају следеће чињенице:
1) Запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и време проведено на раду;
2) Минимална зарада одређује се на основу минималне цене рада утврђене у складу са Законом о раду, времена проведеног на раду и пореза и доприноса који се плаћају из зараде;
3) Минимална зарада требало би да представља изузетак, а не правило. Општим актом, односно уговором о раду утврђују се разлози за доношење одлуке о увођењу минималне зараде (нпр. Поремећаји у пословању). По истеку рока од шест месеци од доношења одлуке о увођењу минималне зараде послодавац је дужан да обавести репрезентативни синдикат о разлозима за наставак исплате минималне зараде.
4) Послодавац је дужан да минималну зараду исплати запосленом у висини која се одређује на основу одлуке о минималној цени рада која важи за месец у којем се врши исплата, без обзира за који се месец врши исплата. На пример, када се у јануару 2018. године буде исплаћивала минимална зарада за децембар 2017. године, примениће се минимална  цена рада по радном часу у висини од 143 динара, а не у висини од 130 динара.

5) Минимална зарада увећава се за износ:

• регреса за годишњи одмор;
• топлог оброка;
• увећане зараде за минули рад, за рад у дане празника (државних и верских), за рад ноћу и за прековремени рад.

 

РАЗЛИКА У ПРИМЕНИ МИНИМАЛНЕ ЦЕНЕ РАДА И ЦЕНЕ РАДА ЗА НАЈЈЕДНОСТАВНИЈИ ПОСАО

ЗНАЧИ да буде потпуно јасно, минимална зарада и минимална цена рада нема никакве везе са зарадом и ценом рада за најједноставнији посао утврђене у складу са Законом о раду и колективним уговором код послодавца.

Минимална цена рада се не може аутоматски претварати у цену рада за најједноставнији посао код послодавца, већ се то може радити само анексом колективног уговора или уговора о раду. Тако утврђена цена рада за наједноставнији посао множе се (у зависности од начина обрачуна зараде) са коефицијентима за све категорије радних места или  послова и радних задатака и тако се добија ОСНОВНА ЗАРАДА (наравно за пуно радно време).

Основица за обрачун зараде, за све нивое степена стручне спреме код послодавца, по правилу, требало би да буде јединствена, а не, као што се то у пракси често дешава, да се за коефицијент 1 примењује минимална зарада, а да се коефицијент 2 и више коефицијенте примењују сасвим неке друге основице.  

Међутим, у пракси минимална зарада, супротно Закону о раду постала је правило а не изузетак. Самостални синдикат металаца Србије, на овај начин указује на кршење Закона о раду од стране послодаваца.

На крају, да закључимо да, и у случају да се минимална цена рада за 2018. годину, утврђена Одлуком Социјално-економског савета у износу од 140,00 динара по радном часу аутоматски преузима (иако то није у складу са законом) као цена рада за најједноставнији посао, зарада мора порасти за све раднике по категоријама радних места, најмање, за проценат увећања минималне цене рада.

САМОСТАЛНИ СИНДИКАТ МЕТАЛАЦА СРБИЈЕ
Председник, Зоран Вујовић