O КОНГРЕСУ:

Неколико информација о Конгресу...

Конгрес Самосталног синдиката металаца Србије покривен је члановима Статута ССМС-а: 77,78,79 и 80. Конгрес сачињавају чланови Управе, Статутарног и Надзорног Одбора ССМС-а, а из претходног сазива и одређен број делегата које бирају: Одбор Покрајинске организације ССМС-а, Одбор организације ССМС-а за град Београд и Одбори Регионалних организација ССМС-а.

Конгрес пуноважно ради ако је присутно више од половине делегата, а одлуке Конгреса су донете ако се за њих изјасни више од половине присутних бирача.

O УПРАВИ:

Неколико информација о Управи:

У складу са Статутом и Програмом рада Управа ССМС-а: заузима ставове и доноси одлуке с циљем остваривања програмских задатака и утврђује активности на њиховом остваривању, доноси и реализује годишњи план рада и Финансијски план разматра и усваја годишњи извештај о раду и финансијски извештај, доноси одлуке у вези са оснивањем и учлањењм у савезе и асоцијације синдиката, дефинише и реализује политику међународне сарадње, утврђује предлоге ставова одлука и докумената за Конгрес ССМС-а (комплетну делатност Управе можете погледати у Статуту Самосталног синдиката металаца Србије, чланови 81, 82, 83, 84, 85)

Управа ССМС-а пуноважно ради ако на седници присуствује више од половине чланова, а одлуке су донете ако се за исте изјасни више од пловине присутних чланова Управе

Управа ССМС-а може по потреби одржавати проширене седнице. На проширеним седницама ставове заузимају и одлуке доносе само чланови Управе ССМС-а.

Београд, 18.12.2013.
Број: 156

ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
МИНИСТРУ ПРИВРЕДЕ

 

Поштовани,

У циљу давања доприноса јавној расправи на Нацрт-радна верзија – Закона о приватизацији, у прилогу овог дописа достављамо Вам амандмане на поменути Закон.

У случају потребе спремни смо да Вам сваки предлог прецизно појаснимо.

Металски поздрав,

 

ОПШТА ОЦЕНА НАЦРТА ЗАКОНА О ПРИВАТИЗАЦИЈИ

Нацрт Закона о приватизицији није отклонио проблеме у пракси, на које је синдикат указивао. Прво, није прописано колико се може пута вршити продужење рока за поштовање уговора о продаји предузећа. У пракси се дешавало, да синдикати указују да се не поштује уговор о приватизацији предузећа, а да Агенција за приватизацију на то одговара продужењем, односно остављањем накнадног рока за испуњење уговора о приватизацији. То у овом закону није отклоњено.

Надаље, Нацрт закона о приватизацији у потпуности дерогира Закон о привредним друштвима када је у питању пословођење, контрола, надзор и остваривање права власништва, напротив у све ове функције се уводи заступник друштвеног капитала за кога, апсолутно нема гаранције да је стручан и способан да управља предузећем, одржава и унапређује производњу, продају и развој и исплаћује радницима зараду.

Такође, овим Нацртом Закона, запослени су у потпуности стављени у „други план“. Наиме, готово да нема одредба о социјалном програму запослених (исте су прописане као могућност) и, што је битније, готово нигде није прописано да је непоштовање одредбе о социјалном програму разлог за раскид уговора о приватизацији.

Треће, цео Нацрт Закона је рађен, концепцијски, по узору на Закон о стечају, а материје Закона о стечају и Закона о приватизацији се у потпуности разликују. Примера ради, у члану 9 се прописује да се реструктурирање врши по правилима унапред припремљеног плана реорганизације (у даљем тексту: УППР) у складу са законом који уређује стечај. Колико је то погрешно види се из тога да план реорганизације, из Закона о стечају, садржи елементе, који се НИ НА КОЈИ НАЧИН не могу применити у поступку приватизације.

Најзад, Нацрт Закона је у значајној мери смањио права запослених на отпремнину. До сада се отпремина исплаћивала према посебним прописима, а то је Одлука o утврђивању програма за решавање вишка запослених у процесу рационализације, реструктурирања и припреме за приватизацију, која сада прописује 300 еура за све године у радном односу. Сада се отпремнина смањује само на године у радном односу код последњег послодавца и то у висини минималне зараде по години стажа.

Напослетку, изостали су чвршћи контролни механизми да ли се испуњавају обавезе из уговора о приватизацији, а да не говоримо да су управо синдикати били ти који су указивали на штетне приватизације и на чију иницијативу су, већим делом, раскидани уговори о приватизацији.

I Амандман

У Нацрту-радна верзија- Закона о приватизацији (у даљем тексту: Нацрт закона), члан 7, мења се и гласи:

„До окончања поступка приватизације у субјекту приватизације, управљачка и заступничка права, дефинишу се у складу са Законом о привредним друштвима.

У случају потребе Агенција за приватизацију преко Скупштине као органа власника може покренути питање измена чланова Надзорног одбора и захтевати смену директора субјекта приватизације, што се остварује у хитном поступку“.

Образложење
ЧЛАН 7. – СТАВ 1. НАЦРТА ЗАКОНА ГЛАСИ „ Даном ступања на снагу овог закона, престају заступничка и управљачка права директора, заступника и пуномоћника, као и органа управљања и надзорних органа субјекта приватизације и та права прелазе на заступника капитала“.

Како стоји у Нацрту закона, даном ступања на снагу овог закона комплетна власт у предузећима у реструктурирању прећиће на једног човека а то је заступник капитала, што значи да је он и директор и надзорни одбор.

Оваква одредба краткорочно утицаће на стрмоглаво пропадање предузећа у реструктурирању јер заступници капитала, објективно а и субјективно, не могу одмах да предузму и да буду успешни у вођењу једног предузећа, за то требају године и године искуства.
Став 5. овог члана каже да за заступнике капитала може бити именовано лице које има лиценцу заступника капитала. Министарство доноси правилник о лиценцирању у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона а именовани заступници капитала су дужни да лиценцу добију у даљем року од 6 месеци. Значи ако ова одредба остане на снази, а утврђен је 30.06.2014.г. као рок за престанак реструктурирања, како ће се ова одредба примењивати. Рецимо закон ступи на снагу 01.01.2014. године а заступник капитала ће тек за седам месеци добити лиценцу. Питање је ко ће у тим предузећима да буде заступник.

Надаље, из концепције целог члана 7. овог нацрта види се да законописцу и није стало да предузећа раде већ, став 7. каже:
„Заступник капитала дужан је нарочито, да:

  1. предузима неопходне мере за заштиту имовине субјекта приватизације;
  2. се као добар привредник стара о завршетку започетих а незавршених послова субјекта приватизације, као и послова који су потребни да би се спречило наступање штете над средствима субјекта приватизације;
  3. обавља, по потреби, друге послове.»

 

II Амандман

У члану 9. став 2. Нацрта закона, брисати речи „по правилима унапред припремљеног плана реорганизације ( у даљем тексту: УППР) у складу са законом о стечају“, а уместо њих уписати речи: „по унапред припремљеном плану кога доноси Министарство привреде на предлог агенције за приватизацију.“

Образложење
ЧЛАН 9. – СТАВ 2. НАЦРТА ЗАКОНА СТОЈИ: „Уколико није могуће извршити продају капитала и имовине, предходно се спроводи поступак реструктурирања по правилима унапред припремљеног плана реорганизације (у даљем тексту: УППР) у складу са законом који уређује стечај“.

План реорганизације, у складу са прописима о стечају, садржи елементе које не могу бити примењени у поступку приватизације. «Преплиће» се материја два закона, Закона о стечају и Закона о приватизацији, односно материја једног Закона преплиће се као меродавна у другом закону, чија то надлежност није.

III Амандман

У члану 10. став 3. Нацрта закона, бришу се речи „може да“.

Образложење
У овом ставу као опциони део одлуке о начину приватизације пише:
„Одлука о начину приватизације може да садржи и друге услове као што су:

  1. бонитет купца,
  2. обавеза одржавања минималног броја запослених,
  3. обавеза запошљавања додатног броја запослених и
  4. обавеза наставка обављања основне делатности.»

Из саме концепције овог става види се цео циљ приватизације.
Неопходно је и веома важно да одлука о начину приватизације садржи управо и услове који су наведени у овом ставу. Сматрамо да нови власник субјекта приватизације мора да има обавезу да настави делатност након поступка приватизације. Такође, Одлука о приватизацији треба да садржи и елементе који се односе на положај запослених.

IV Амандман

Члан 21. став 3. Нацрта закона, мења се и гласи: „Уколико приватизација капитала није окончана до 31. децембра 2014. године, Агенција подноси план реорганизације субјекта приватизације са социјалним програмом за вишак запослених“.

Образложење

ЧЛАН 21. СТАВ 3. ГЛАСИ: „Уколико приватизација капитала није окончана до 31. децембра 2014. године, Агенција подноси предлог за покретање стечајног, односно ликвидационог поступка“.

Овде се поставља питање ко је крив за то што приватизација субјекта приватизације није окончана до 31.12.2014.г. и да ли је кривица на страни објективног или субјективног разлога. У сваком случају предузеће иде у стачај и ликвидацију а радници остају без посла што се не сме дозволити.

V Амандман

У члану 25. став 10. Нацрта закона, речи „субјект приватизације“ треба заменити речима „Агенција за приватизацију“.

СТАВ 10. овог члана каже: „ Органи управљања субјекта приватизације су одговорни за штету насталу од приказивања нетачних и непотпуних података.“

Образложење

СТАВ 10. овог члана каже: „ Органи управљања субјекта приватизације су одговорни за штету насталу од приказивања нетачних и непотпуних података.“

Како је могућ овај став када је у члану 7. став 1. Нацрта овог закона речено да ступањем на снагу овог закона престају заступничка и управљачка права директора, заступника и пуномоћника, као и органа управљања и надзорних органа субјекта приватизације и да сва та права прелазе на заступника капитала. Остаје се при предлогу за члан 7.

VI Амандман

Члан 30. Нацрта закона, брише се.

Образложење

Усвајањем унапред припремљеног плана реорганизације (УППР-а) престаје да важи колективни уговор о раду (што је аутономна воља две стране и то послодаваца и синдиката) и појединачни уговори о раду (што значи да свим радницима престаје радни однос). УППР мора да предвиди повезивање стажа свим запосленим на нивоу минималних зарада и исплату свих заосталих минималних зарада у складу са законом о стечају.

Апсолутно је нејасно, зашто у поступку приватизације престају да важе колективни уговори (који су акти сагласности воља послодаваца и радника) и уговори о раду а то значи да свим радницима престаје радни однос, нарочито, ако се има у виду да стечајни поступак није ни покренут. Како се без отварања стечајног поступка може једнострано раскинути уговор о раду са запосленим радницима. 

VII Амандман

У Нацрту закона, члан 32. став 7, брише се.

АЛТЕРНАТИВА: У Нацрту закона, члану 32. став 7, речи: „30. јуна 2014. године“, замењује се речима: „31. децембра 2014. године“.

Образложење

У члану 32. став 7. Нацрта закона стоји: „Одлука о реструктурирању престаје да важи по сили овог закона 30. јуна 2014. године“.

Поставља се питање каква је сврха „орочавања“ приватизације до 31. децембра 2014. године, ако ће после 30. јуна 2014. године, сви повериоци моћи да се принудно наплате, и практично субјект приватизације „пропада“, из чега проистиче да се ПРАКТИЧНО ПРИВАТИЗАЦИЈА ЗАВРШАВА ДО 30. ЈУНА 2014. ГОДИНЕ.

VIII Амандман

Глава III Предлога Закона, брише се.

Образложење

У вези овог амандмана, предлажемо да одредбе важећег Закона о приватизацији, остану на снази, јер детаљно уређују одговарајуће поступке, а, такође, садрже, део који се односи на могућност поништења уговора о продаји.

IX Амандман

У члану 35. став 1. Нацрта закона бришу се речи „уз сходну примену правила из закона о стечају за продају стечајног дужника“ и уместо њих убацити рачи „у складу са овим законом“.

Образложење

ЧЛАН 35. СТАВ 1. говори да се продаја капитала субјекта приватизације врши уз сходну примену правила закона из закона о стечају за продају стечајног дужника.
Оваква компилација примене два закона није законита јер се ради о два потпуно различита поступка.
У Закону о стечају, члан 132. стоји да стечајни управник започиње и спроводи продају целокупне имовине или дела имовине стечајног дужника. У Закону о стечају се наводи да се продаја имовине стечајног дужника може вршити јавним надметањем, јавним прикупљањем понуда (нема процедуре као у важећем Закону о приватизацији) или непосредном погодбом (што би сада била новина у поступку приватизације).

Х Амандман

У Нацрту закона, члан 39. став 4. се брише.

Образложење

Члан 39. став 4. Нацрта закона прописује: „Запосленим у субјекту приватизације који није прошао кроз поступак реструктурирања припада отпремнина у висини минималне зараде (обрачунате за месец са 21-ним радним даном) по години радног стажа у субјекту приватизације. Свим запосленим се повезује радни стаж и исплаћују све заостале зараде заједно са намирењем поверилаца.“

Зашто се прави разлика између радника који су проглашени технолошким вишком. Зашто 21 радни дан када у просеку месец има 22 радна дана.

Отпремнине запосленима у субјекту приватизације треба исплатити у складу са посебним прописима, као што је то било и до сада.  

ОСТАЛЕ СУГЕСТИЈЕ У ВЕЗИ ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ПРИВАТИЗАЦИЈИ.

- Чланови 9, 10. и 11. Промена модела приватизације и метода продаје.
Предлажемо да пре одлуке о моделу приватизације који ће бити примењен мора бити прибављено мишљење репрезентативних синдиката у субјекту приватизације.

- Члан 14. – Врло необичан члан који говори о поверавању управљања субјекта приватизације. Значи неко (претпостављам Агенција за приватизацију) може некоме поверити субјект приватизације на управљање на рок не краће од 5 година. У наставку члана највише се посвећује пажња награди понуђачу за успешно управљање субјектом приватизације. О обавезама управљача према радницима нема ни говора.

- Члан 36. Продају капитала и имовине спроводи комисија за продају коју именује Министарство. Комисију чине руководилац пројекта у Агенцији, заступник капитала, изабрани представник запослених, представник Министарства и представник ресорног министарства из основне делатности субјекта приватизације. Уколико се не може именовати представник ресорног министарства, петог члана комисије именује Министарство из свог ресора.
Предлажемо да се прецизирају критеријуми за избор представника запослених као члана Комисије за продају капитала и имовине, односно, могућност да репрезентативни синдикати предложе члана Комисије, или да се исти утврди  на референдуму свих запослених у субјекту приватизације. Разлог за предложено решење је пракса да су при постојећим моделима тендерске продаје као представници запослених често били пријављивани заменици или помоћници директора, по процедури која је синдикатима била потпуно непозната.

- Члан 37. Нацрта закона прописује да Уговор о продаји капитала-садржи „начин решавања питања запослених“, а са друге стране се говори о „социјалном програму“ као у члану 12. Из наведеног јасно проистиче, да предлагач овог закона, НЕ ПОЗНАЈЕ МАТЕРИЈУ ПОЛОЖАЈА ЗАПОСЛЕНИХ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ.

- Члан 38. став 1. Нацрта закона прописује у којим случајевима се Уговор о продаји /местимично се користи назив уговор о продаји, а местимично уговор о куповини/ РАСКИДА. Међутим, не прописује се да се овај уговор раскида и ЗБОГ НЕПОШТОВАЊА СОЦИЈАЛНОГ ПРОГРАМА.

Такође, НЕ ПРОПИСУЈЕ СЕ КОНТРОЛА накнадно остављеног рока, нити колики је тај рок, који је у пракси показивао много проблема.