O КОНГРЕСУ:

Неколико информација о Конгресу...

Конгрес Самосталног синдиката металаца Србије покривен је члановима Статута ССМС-а: 77,78,79 и 80. Конгрес сачињавају чланови Управе, Статутарног и Надзорног Одбора ССМС-а, а из претходног сазива и одређен број делегата које бирају: Одбор Покрајинске организације ССМС-а, Одбор организације ССМС-а за град Београд и Одбори Регионалних организација ССМС-а.

Конгрес пуноважно ради ако је присутно више од половине делегата, а одлуке Конгреса су донете ако се за њих изјасни више од половине присутних бирача.

O УПРАВИ:

Неколико информација о Управи:

У складу са Статутом и Програмом рада Управа ССМС-а: заузима ставове и доноси одлуке с циљем остваривања програмских задатака и утврђује активности на њиховом остваривању, доноси и реализује годишњи план рада и Финансијски план разматра и усваја годишњи извештај о раду и финансијски извештај, доноси одлуке у вези са оснивањем и учлањењм у савезе и асоцијације синдиката, дефинише и реализује политику међународне сарадње, утврђује предлоге ставова одлука и докумената за Конгрес ССМС-а (комплетну делатност Управе можете погледати у Статуту Самосталног синдиката металаца Србије, чланови 81, 82, 83, 84, 85)

Управа ССМС-а пуноважно ради ако на седници присуствује више од половине чланова, а одлуке су донете ако се за исте изјасни више од пловине присутних чланова Управе

Управа ССМС-а може по потреби одржавати проширене седнице. На проширеним седницама ставове заузимају и одлуке доносе само чланови Управе ССМС-а.

ИЗЈАВА ЗОРАНА ВУЈОВИЋА
ЗА „ПРИВРЕДНИ ПРЕГЛЕД“

 

НА ТЕМУ „МИНИМАЛАЦ ДО ОКОНЧАЊА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ“

- објављено 10.9.2014. године -

 

Крај приватизације за предузећа у реструктурирању још је неизвестан, а са неверицом га ишчекује око 30.000 радника у фирмама из металског сектора, колико је, по проценама Самосталног синдиката металаца Србије (ССMС) запослено у овом тежем делу индустрије.

"Металска индустрија уместо мотора развоја, сада је "богата" проблемима. Сада је коначно подвучена црта и на списку Агенције за приватизацију (АП) међу 500 предузећа која треба решити кроз разне облике продаје или стечаја, налази се 55 фирми из металске бранше. Због тога инсистирамо да се о њиховој судбини не решава једнострано, већ да се сваки случај појединачно разматра.

Са друге стране тражимо подизање социјалног дијалога како би се процес даљње приватизације обављао транспарентно, уз учешће представника синдиката и пословодства", истиче за "Привредни преглед" Зоран Вујовић, председник Самосталног синдиката металаца Србије. "Ради се, прецизира он, о добро познатим предузећима, ФАП Прибој, Фабрици резног алата Чачак, ИМТ, ИМР, Икарбус из Београда, великим системима као што су РТБ Бор, 14. Октобар Крушевац, Прва петолетка Трстеник, Фабрика камиона у Крагујевцу... Поред 30-ак хиљада запослених у том ланцу је повезано неколико пута више радника код коопераната и нама је стало да та предузећа нађу, првенствено, стратешког партнера или се приватизују на начин који ће омогућити да наставе производњу, а то значи да ће радници од свог рада примати плату, плаћати доприносе фондовима и порез држави. Порука радника држави је хоћемо да радимо", додаје.

"Охрабрујуће су најаве вршиоца дужности АП Маријане Радовановић да има интересената за већину од ових фирми, а подсећам да јавни позив потенцијалним купцима важи до 15. септембра, Након тога АП, Министарство привреде и ми у синдикатима моћи ћемо лакше наћи решење за свако предузеће. Готово свакодневно се обављају појединачни разговори у АП а пословодства и синдикати су имали прилике да кажу своје мишљење", додаје. "Нови министар привреде Жељко Сертић најавио је формирање секторских радних група, а у том смислу очекујемо да ћемо за неколико дана добити званично решење о томе из Министарства привреде. АП је дужна да након истека рока од 30 дана достави предлог приватизације за свако појединачно предузеће и ти предлози требају да буду усклађени са мишљењима пословодства и синдиката сваке фирме са списка. Тај посао би требао да буде завршен до краја септембра а након тога секторске радне групе ће да размотре предлоге АП и заједно са представницима Министарства привреде и представницима синдиката предложе конретна решења и моделе. О свим дилемама и нејасноћама тог процеса би представници индустријских синдиката у овкиру Савеза самосталних синдиката Србије требали, ускоро да разговарају са министром Сертићем.
 
Вишковима 300 евра отпремнина

Тешки дани чекају већину радника запослених у фирмама у реструктурирању, а стручњаци процењују да их чека потпун губитак посла. Самостални синдикат радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала, Синдикат запослених у пољопривреди, Самостални синдикат металаца и Синдикат радника енергетике и петрохемије захтевају да се не умањују права из социјалног програма у односу на досадашњу праксу, а то је 300 евра по години стажа за отпремнине вишковима, стицање права на накнаду завода за запошљавање пет година до испуњавања услова за пензију...

"Тражимо  такође да се, до окончања процеса приватизације, нађу средства за исплату минималних зарада за оне чија предузећа не раде.Треба да се призна право на повезивање стаже за оне који су пред пензијом, а такође да се реши питање тужбе у Стразбуру због обавезне исплате неисплаћених зарада радницима, због којих је могућа и блокада рачуна", истиче Вујовић.