O КОНГРЕСУ:

Неколико информација о Конгресу...

Конгрес Самосталног синдиката металаца Србије покривен је члановима Статута ССМС-а: 77,78,79 и 80. Конгрес сачињавају чланови Управе, Статутарног и Надзорног Одбора ССМС-а, а из претходног сазива и одређен број делегата које бирају: Одбор Покрајинске организације ССМС-а, Одбор организације ССМС-а за град Београд и Одбори Регионалних организација ССМС-а.

Конгрес пуноважно ради ако је присутно више од половине делегата, а одлуке Конгреса су донете ако се за њих изјасни више од половине присутних бирача.

O УПРАВИ:

Неколико информација о Управи:

У складу са Статутом и Програмом рада Управа ССМС-а: заузима ставове и доноси одлуке с циљем остваривања програмских задатака и утврђује активности на њиховом остваривању, доноси и реализује годишњи план рада и Финансијски план разматра и усваја годишњи извештај о раду и финансијски извештај, доноси одлуке у вези са оснивањем и учлањењм у савезе и асоцијације синдиката, дефинише и реализује политику међународне сарадње, утврђује предлоге ставова одлука и докумената за Конгрес ССМС-а (комплетну делатност Управе можете погледати у Статуту Самосталног синдиката металаца Србије, чланови 81, 82, 83, 84, 85)

Управа ССМС-а пуноважно ради ако на седници присуствује више од половине чланова, а одлуке су донете ако се за исте изјасни више од пловине присутних чланова Управе

Управа ССМС-а може по потреби одржавати проширене седнице. На проширеним седницама ставове заузимају и одлуке доносе само чланови Управе ССМС-а.

Предлог измена радне верзије предложеног Закона о изменама и допунама
Закона о стечају

Члан 28. Нацрта (Члан 77. Закона) Даном отварања стечајног поступка запосленима аутоматски престаје радни однос – раскидају се сви уговори о раду и колективни уговори престају да важе. Стечајни управник има право да, уз сагласност стечајног судије, ради наставка пословања ангажује потребан број лица по основу уговора о раду на одређено време за пуно радно време или по основу уговора о делу.

Сматрамо да не постоји оправдање и реална потреба за престанком радног односа свих запослених уколико предузећа отварањем стечајног поступка не прекидају пословање. Предлажемо да се задрже одредбе важећег Закона о стечају, према којима стечајни управник одлучује о броју запослених који ће добити отказ уговора о раду и о броју оних који настављају са радом према постојећим уговорима о раду.

Члан 6. Нацрта (члан 23. Закона) - Уместо Агенције за лиценцирање стечајних управника уводи се Комора стечајних управника која ће преузети надлежности и овлашћења досадашње Агенције за лиценцирање стечајних управника у смислу издавања, одузимања и обнављања лиценци, вођења дисциплинских поступака против стечајних управника итд. Прецизиране су и одредбе којима се регулише начин избора самих управника, по правилу методом случајног одабира, али уз опционо право већинских поверилаца да у сложенијим случајевима непосредно изаберу или смене постојећег стечајног управника.

Сматрамо да је неоправдано гашење Агенције за лиценцирање стечајних управника, јер би контрола рада стечајних управника морала бити у надлежности независне институције. Овако предложеним решењем надзор над стечајним управницима се преноси на саме стечајне управнике, што доводи у питање објективност рада такве организације и отвара могућност злоупотребе у поступку спровођења стечајног поступка. Нејасно је по којим ће критеријумима стечајни управници сами себе лиценцирати и сами себе контролисати.
Циљ стечаја, према нашем мишљењу, треба да буде покушај реорганизације са новим руководством у виду стечајног управника, а што се огледа у квалитетно направљеном плану реорганизације, што је у овом Нацрту изостало.

Такође, изостали су механизми како да се санкционише када послодавац унапред спреми план реорганизација само да би отпустио раднике.

Када су у питању запослени, новина је, дакле, да се све минималне зараде сврставају у први исплатни ред и сви неисплаћени доприноси, све на минимални износ зараде, а не само одређени износ потраживања и доприноса као и до сада.

У други исплатни ред, сврстава се, дакле, отпремнина и разлика зараде од минималне до пуног износа зараде.

Међутим, противно Закону о раду, овај Закон „везује“ отпремнину само за године рада у предузећу које се налази у стечају. Чињеница је разлика зараде и доприноси до пуног износа зараде, пренети у други исплатни ред, не пружа много могућности за запослене, јер се у другом исплатном реду, налазе и сви остали повериоци.

Такође, спорно је како ће Фонд ПиО повезати пензијски стаж за запослене.

Неповољност новог Закона јесте и што са отварањем стечаја, престаје да важи и Колективни уговор код Послодавца и што се раскидају аутоматски сви уговори о раду.

Такође, Нацрт новог Закона не прописује одговорност оних који су довели предузеће до стечаја.

 

 

ГРАНСКИ СИНДИКАТ ИНДУСТРИЈЕ, ЕНЕРГЕТИКЕ И РУДАРСТВА „НЕЗАВИСНОСТ“

Председник, Милорад Пановић