O КОНГРЕСУ:

Конгрес Самосталног синдиката металаца Србије покривен је члановима Статута ССМС-а: 77,78,79 и 80. Конгрес сачињавају чланови Управе, Статутарног и Надзорног Одбора ССМС-а, а из претходног сазива и одређен број делегата које бирају: Одбор Покрајинске организације ССМС-а, Одбор организације ССМС-а за град Београд и Одбори Регионалних организација ССМС-а.

Конгрес пуноважно ради ако је присутно више од половине делегата, а одлуке Конгреса су донете ако се за њих изјасни више од половине присутних бирача.

O УПРАВИ:

У складу са Статутом и Програмом рада Управа ССМС-а: заузима ставове и доноси одлуке с циљем остваривања програмских задатака и утврђује активности на њиховом остваривању, доноси и реализује годишњи план рада и Финансијски план разматра и усваја годишњи извештај о раду и финансијски извештај, доноси одлуке у вези са оснивањем и учлањењм у савезе и асоцијације синдиката, дефинише и реализује политику међународне сарадње, утврђује предлоге ставова одлука и докумената за Конгрес ССМС-а (комплетну делатност Управе можете погледати у Статуту Самосталног синдиката металаца Србије, чланови 81, 82, 83, 84, 85)

Управа ССМС-а пуноважно ради ако на седници присуствује више од половине чланова, а одлуке су донете ако се за исте изјасни више од пловине присутних чланова Управе

Управа ССМС-а може по потреби одржавати проширене седнице. На проширеним седницама ставове заузимају и одлуке доносе само чланови Управе ССМС-а.

ПРЕДЛОГ ИЗМЕНА И ДОПУНА
ПРЕДЛОГА ЗАКОНА О ПРИВАТИЗАЦИЈИ

Члан 4.
Приватизација је по правилу обавезна. Изузетно, код субјеката који обављају делатности од општег интереса приватизација се врши на основу одлуке Владе, односно надлежног органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Обавезност приватизације је нови члан који се није налазио у Нацрту Закона о приватизацији који је био предмет јавне расправе и на који су синдикати достављали примедбе.
Сматрамо да предузећа од општег интереса не би смела бити приватизована, имајући у виду њихов значај за све грађане Републике Србије, њихова приватизација би имала много теже и дуготрајније последице за све грађане Републике Србије, у поређењу са приватизацијом предузећа у реалном сектору.
Предлажемо да се обавеза приватизације задржи само за предузећа са друштвеним и државним капиталом, а која не обављају делатности од општег интереса.

Члан 7.
Промена управе у субјекту приватизације – Субјектом приватизације управља приватизациони управник, а даном ступања на снагу новог Закона престају заступничка и управљачка права директора, заступника и пуномоћника, органа управљања и надзорних органа субјекта приватизације. За вршиоца дужности приватизационог управника може бити именовано лице које је засступник капитала, стечајни управник, овлашжени ревизор или друго стручно лице којеима одговарајуће образовање и искуство за успешно управљање субјектом приватизације, укључујући и директора субјекта приватизације.

Сматрамо неоправданими и супротним Закону о привредним друштвима укидање органа управљања и надозорних органа у субјекту приватизације даном ступања на снагу новог Закона и концентрацију овлашћења и обавеза у једној особи (директору) до именовања приватизационог управника у предвиђеном року. Противимо се предлогу да се овим Законом поједине одредбе већ постојећих закона стављају ван снаге и да се искључиво примењују одредбе овог Закона. Предлажемо да структура управљања субјектима приватизације у којима је 100% државног или друштвеног капитала, остане остане иста до именовања приватизационих управника. У субјектима приватизације у којима постоје мањински акционари постојећи органи управљања требало би да наставе функционисање у складу са Законом о привредним друштвима, уз могућност да Република Србија (Влада) именуј/одреди нове представнике уколико није задовољна радом досадашњих представника. Предложена формулација од стране Министарства супротна је одредбама Закона о привредним друштвима и ограничава право мањинских власника у остваривању својих управљачких права.

Приватизациони управник у складу са чланом 2. овог члана дужан је нарочито да предузме мере за заштиту имовине субјекта приватизације, да се стара о завршетку започетих а незавршених послова субјекта приватизације као и да по потреби обавља друге послове. 
Већ из овог става, а то се провлачи кроз цео Закон, интенција законописца је да се у субјектима приватизације заврши започета производња а да затим субјект приватизације оде у стечај.
Наш предлог је да се процес приватизације води тако да се предузећа запошљавају, радници раде, а држава добија порез.

Чланови 9, 10. и 11.
НАЧИН И МЕТОДИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

Предлажемо да пре одлуке о моделу приватизације који ће бити примењен буде уведена обавеза прибављања мишљења репрезентативних синдиката у субјекту приватизације. 

Члан 10.
Став 7.
Из овог става се види да одлука о начину приватизације може да садржи (значи не мора) и друге услове, који су по мишљењу репрезентативних синдиката веома важни, па сматрамо да одлука о начину приватизациеј мора да садржи и све обавезе купца наведена у овом ставу.

Члан 21.
Став 3 говори о томе да уколико се приватизација не заврши до 31. децембра 2014. године Агенција подноси предлог за покретање стечајног, односно ликвидационог поступка над субјектом приватизације.
Тражимо да се овај став избаци јер разлози за неокончавање приватизације могу бити и објективне и субјективне природе а то не треба да буде разлог за покретање стечајног ликвидационог поступка. 

Чланови 28 - 32
Реструктурирање у поступку приватизације – Новина је да се поступак реструктурирања спроводи припремом и усвајањем плана реструктурирања у складу са стечајним правилима и унапред припремљеним планом реорганизације. Овај план припрема Агенција и заступник капитала по процедури коју прописује Министарство.

Сматрамо неоправданим предложени модел реструктурирања предузећа уз примену одредби Закона о измени и допуни Закона о стечају (Члан 28. Нацрта), имајући у виду да реструктурирање подразумева и наставак обављања основне делатности у одређеном обиму. Из тог разлога не постоји оправдање и реална потреба за престанком важења колективног уговора и свих појединачних уговора о раду у предузећима у реструктурирању. 

Члан 30.
Став 3 дефинише да усвајањем унапред припремљеног плана реорганизације престаје радни однос запосленима и престаје да важи колективни уговор који је стечајни дужник закључио са запосленима а запослени стичу право на отпремнину у висини минималне зараде по години рада у радном односу код субјекта приватизације за који нису примили отпремнину.

Тражимо да се овај став избаци јер је супротан Закону о раду и међународним конвенцијама, а Законом о приватизацији не могу се преузимати одредбе Закона о стечају и по том основу радницима не може аутоматски престати радни оснос. 

Члан 30.
Став 4 став дефинише да се унапред припремљеним планом реорганизације врши исплата минималних зарада.

Ова реченица супротна је Закону о раду и међународним конвенцијама. 

Члан 32.
Први став дефинише да ће се субјекти приватизације у реструктурирању држати у процесу реструктурирања до 14. маја 2014. године а да у складу са ставом 8. овог члана одлука о реструктурирању престаје да важи по сили закона 30. јуна 2014. године.

Не видимо никаквог разлога да се реструктурирање „скида“ 14. маја, а да процес реструктурирања траје до 30. јуна 2014. године. 

Члан 36.
Продају капитала и имовине спроводи комисија за продају коју именује Министарство. Комисију чине руководилац пројекта у Агенцији, приватизациони управник, изабрани представник запослених, представник Министарства и представник ресорног министарства из основне делатности субјекта приватизације. Уколико се не може именовати представник ресорног министарства, петог члана комисије именује Министарство из свог ресора.

Предлажемо да се прецизирају критеријуми за избор представника запослених као члана Комисије за продају капитала и имовине, односно, могућност да репрезентативни синдикати предложе члана Комисије, или да се исти утврди на референдуму свих запослених у субјекту приватизације. Разлог за предложено решење је пракса да се при постојећим моделима тендерске продаје као представници запослених често били пријављивани заменици или помоћници директора, по процедури која је синдикатима била потпуно непозната. 

Члан 39.
Средства остварена продајом – у ставу 4 овог члана наводи се да запосленом у субјекту приватизације који није прошао поступак реструктурирања припада отпремнина у висини минималне зараде по години стажа у субјекту приватизације. Свим запосленим се повезује радни стаж и исплаћују све заостале зараде заједно са намирењем поверилаца.

Нејасно је из којих средстава ће, према формулисаном решењу у ставу 4. Члана 39. бити исплаћена отпремнина, све заостале зараде и повезивање радног стажа запосленима, уколико се продајом не оствари довољно средстава за ову намену.
Имајући у виду чињеницу да је предлогом Закона о приватизацији предвиђен престанак важења Уредбе о поступку и начину реструктурирања субјеката приватизације, сматрамо да висина отпремнине за све запослене који су проглашени технолошким вишком, не би смела да буде основ за дискриминацију запослених који ће ово право остваривати у складу са одредбама новог закона. Такође, предложеним решењем у Члану 39, став 4, запослени у предузећима у којима је покренут поступак реструктурирања доводе се у неравноправан положај у односу на запослене у предузећима који нису прошли овај поступак. Предлажемо да се висина отпремнине за све запослене, без обзира да ли се субјект приватизације налази у поступку реструктрурирања, или не, исплаћује у износу који је утврђен поменутом Уредбом, односно у висини од 300 еура по години стажа.

 

ГРАНСКИ СИНДИКАТ ИНДУСТРИЈЕ, ЕНЕРГЕТИКЕ И РУДАРСТВА „НЕЗАВИСНОСТ“

Председник, Милорад Пановић